Swingin’ Utters – Here, Under Protest

53

Fat Wreck Chords je već 20 godina jedna od najboljih punk izdavačkih kuća. U vreme kada je devedesetih carevao Epitaph Records, pa čak i Nitro, Fat Wreck je počeo da dovlači gomilu novih, mladih i sjajnih bendova. Polako je termin epitaph zvuk počeo da se dovodi u vezu sa Fat Wreck bendovima i danas je sinonim za melodični punk i bendove poput NOFX, No Use For A Name, Good Riddance… Jedni od najboljih iz tog perioda su fantastični Swingin’ Utters. Poslednjih par godina mnogi od tih Fat Wreck bendova su ili prestali da postoje ili su jako proredili svoja izdanja, pa na nove albume često čekamo neverovatno dugo. Here, Under Protest je najavljivan zadnjih pet godina i praktično su svi digli ruke od njega, pa čak i na zvaničnu najavu Fat Wrecka od početka ove godine niko nije ozbiljno obraćao pažnju. Sva sreća da se čovek prevari i onda prijatno iznenadi. Osam godina je prošlo od zadnjeg albuma. Jebote, osam godina! To je dug period. Svašta se čoveku desi u tom periodu, promeni se stanje na sceni i uvek je krajnje interesantno videti kako će se neki od tih dragih old skul bendova snaći u modernom vremenu. Ovaj bend nije baš tipičan Fat bend. Teško ih možete strpati u isti koš sa recimo Lag Wagon, ali svakako će ih mnogi staviti u sam vrh po popularnosti i kvalitetu. Ipak, godine odsustvovanja su učinile svoje i nova generacija ih je zaboravila. Zato je jako bitno da novi album bude jaaaaako dobar. Ili barem dobar, ja bih bio zadovoljan. Kakav je prvi utisak? Na prvo slušanje strahovito zanimljivi album, prepun nekih neobičnih momenata koje nisam očekivao. Već od prve pesme mi je bilo jasno da slušam nešto specijalno dobro. Brand New Lungs je pesma koja govori o tome da se ne treba stalno okretati unazad i gledati u prošlost, već se sabrati i pokušati krenuti od početka. Već sledeća Take The Long Way Home je super zarazna pesma, savršena melodija i genijalno upareni vokali Džonija Pibaksa i gitariste Darijuša Koskija. Izdvojio bih odmah i još par instant-hitova kao što su Reds And Blues And Beggards, pa i popičnu Bent Collector od 1000 Limbs, super brzu melodiju u Give It All to the Man, koja će oduševiti sve one koji vole kalifornijski punk rock. Nema slabe pesme na albumu, odmah ću vam reći da je ovo jedan od retkih albuma koji slušate od početka do kraja, bez preskakanja, premotava. Sedamnaest pesama čistog punk rocka. Kad se malo zagrebe ispod površine pronalaze se i mnogi uticaji koji ne leže u panku. Kantri, bluegrass i bluz su prisutni tokom čitavog albuma, negde manje, negde više, negde očigledno… Zamislite matori pank spojen sa zvukom Fat Wrecka iz devedesetih, sve to izmešano za kantrijem. Jako neobično i dobro. Pevač Džoni Pibaks je jedan od najboljih pevača na sceni: promukli glas koji cepa iz srca. Jedan moj prijatelj kaže da je njegov glas savršeni optimizan upakovan u klasičan pankerski bunt. Ostatak benda nije ništa manje kvalitetan. Gitarista Darijuš Koski je jedan od najboljih gitarista i prosto je eksplodirao na ovom izdanju. Basista Spajk Sloson je mnogim mlađim ljubiteljima daleko poznatiji po svom maestralnom glasu u Me First And The Gimme Gimmes, ali mislim da je i ovde svoj posao obavio perfektno. Možda ja nisam merodavan da ocenim kvalitet ovog albuma jer mi je ovo jedan od omiljenijih i dragih bendova, uz koji sam odrastao i čiji albumi su učinili da proširim vidike i zavolim mnoge bendove čiju su muziku inspirisali. Ovaj album je svakako dragulj koji ne treba propustiti. Mešavina muzičkih žanrova i iskrenih tekstova ga čine ništa manje lošijim od recimo klasikaFive Lessons Learned. Swingin’ Utters je jedan od onih retkih bendova kojeg ne zanimaju novi muzički trendovi i koji i pored dugog odsustvovanja predstavlja moćnu silu na scenu. Ako mi neko kaže da će biti potrebno još osam godina da se pojavi novi album, pristaću istog sekunda, ako je to jedini način da ponovo čujem jedan istinski kvalitetan album.

Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
www.myspace.com/swinginutters

1 komentar

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime