Tea Break – Second Hand Hero

48

Beogradski punk rock bend Tea Break već nekoliko meseci vredno radi na svom novom albumu. Trud se očigledno isplatio, jer je pred nama ostvarenje koje pleni zanimljivošću i kvalitetom iznad prosečnog srpskog nosača zvuka, u ovom slučaju digitalnog. Prilično neuobičajeno je postalo da se izdaju punokrvni albumi, ali Tea Break je očigledno želeo da iskoristi sve potencijale koje ima, pošto bend ima svoj studio, pa je pred nama čak 15 pesama, od čega 11 novih i četiri stare.

Šta ćete prvo zapaziti kad pustite album? Zvuk. Čist, precizan, kao da je rađen na Zapadu. Možda će nekom zasmetati čistoća zvuka, ali za melodiju ovo je kao voda za ribu. Radili su produkciju u svojoj režiji i to čak u tri studija: bubnjeve, gitare i vokale, svaki u različitom. Rezultat je utegnuta, impresivna produkcija, kojom bi se ponosili i mnogi Fat Wreck / Epitaph bendovi.

Kakva je muzika? Malo su usporili. To se baš neće svideti okorelim skejt melodičarima, ali ja sam odavno prestao da slušam glavom već srcem. Ovo je solidna, čvrsta i nadahnuta melodija, koja obiluje iskusnim prelazima, inteligentnim rešenjima, možda bez nekih spektakularnih noviteta, ali sa dovoljno svežine da bude aktuelna. Suffer For The First Time je uvodna pesma i odmah hit na prvu loptu. Par dobrih prelaza, odličan refren, menjanje tempa, to su sve stvari koje čine dobru pesmu, a ovde ih ima na pretek. Možda i najveće poboljšanje su bekovi, a naročito je interesantan Šomijev scream, koji smo slušali između ostalog i u No Comply. Tommorow je sledeći hit, čak malo sporija od srednjeg tempa, ali ima neku zanimljivu atmosferu zbog koje je često slušam. Life Injection je pesma za koju je s pravom snimljen spot. Ona već podseća na prethodni album, za stotinku je brža od ostatka albuma, pevljiva je, gitare su odlično snimljene, nadopunjuju zvuk i učvršćuju ga. Left In Me je već bio sjajan hit sa prethodnog EP-ja Troublemaker, a ovde zvuči još bolje. Zvuk je puniji, gitare su nekako sa lepšom bojom zvuka, čak sam stekao utisak da je i ritam pesme ujednačeniji.Takođe, sa tog EP-ja su se našle i Troublemaker i Burn This Town, isto tako ponovo odsvirane. I u njihovom slučaju se primeti blago poboljšanje u zvuku.

Brža pesma je Falling, zanimljiva gitarska rešenja me podsećaju na stari No Use For A Name. Pred kraj albuma ćete čuti još jedan instant hit: Colder. I ova pesma me neodoljivo podseća na prethodni album. Pevljivi refren, ali i neobično velik broj promena ritma čine ovu pesmu verovatno i aranžmanski najkvalitetnijom. Stare fanove će obradovati i The Sign, pesma od pre devet godina sa EP-jaIt’s Not So Far…Na njoj se najbolje vidi napredak benda, od nesigurnog mladog benda, do momaka koji danas čine sam vrh domaće punk rock scene.

Šta zameram ovom albumu? Lično bih izbacio neke pesme, jer su slabijeg kvaliteta od ostatka. Shadows je monotona i jedna od dužih pesama. Možda je okej kao predah na sredini albuma, ali meni pri svakom slušanju nije legla i često bih je prebacivao. Heroic nije pesma koju bih izbacio, ali ima neke delove koji mi se ne sviđaju, naročito u refrenu koji je strašno spor, pa već posle par slušanja počne da smeta. Another Chance je slična kao i Shadows, dosta monotona, pa čak i ako ima dosta promena tempa, ne uspeva da zaintrigira slušaoca. Sa druge strane, imamo 11 pesama prilično ujednačenog kvaliteta, sa par zaista izvrsnih hitova, tako da se ova zamerka odnosi čisto zbog narušavanja ukupnog kvaliteta.

Tekstualno me nikad nisu dojmili, možda zato što bih želeo da ih vidim u srpskom izdanju. Verujem da bi onda svoju pojavu učinili daleko prijemčivijom širem krugu ljudi. Emotivni i lični tekstovi su i dalje glavna oštrica i tu im se nema šta zameriti. Moje subjektivno mišljenje je da takvi tekstovi na engleskom u kombinaciji sa melodijom sporijeg tempa previše liče na mnoge strane bendove.

Buklet u pdf-u koji sam video obećava spektakularno izdanje, ali ostaje da se vidi da li će hard copy ikad ugledati svetlost dana. U eri sveopšte invazije informacija i poplave digitalnih izdanja i daleko poznatijih bendova, Tea Break je učinio pravu stvar: svoj novi album je učinio dostupnim svima onima koji vole ovakvu muziku, a sebi možda prokrčio put kvalitetnim novim autorskim pesmama koje će zadovoljiti sve stare fanove, ali i verovatno pridobiti gomilu novih. Što se mene lično tiče, Second Hand Hero je album koji je idealan za leto: svež, moderan, opušten, produkcijski utegnut sa svih strana, a muzički primetno kvalitetniji od svojih prethodnika.

Melody Makers
www.teabreakmusic.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime