The Black Dahlia Murder – Nightbringers

172

The Black Dahlia Murder je jedan od onih bendova čiji novi album ne propuštam. Jebeš mi sve ako znam zašto je tako, jer kad sam ih prvi put čuo nisam ih smatrao za nešto posebno, naročito u poređenju sa The Haunted, koje sam nemilice slušao. Govorim o periodu s početka milenijuma. Melodični death metal i treš su tada doživeli novu mladost, a bendovi su se pojavljivali kao pečurke posle kiše. Tadašnja skandinavska scena po broju kvalitetnih bendova je strašno podsećala na periode kada su u jednom momentu bili dominantni treš metal bendovi sa Bay Area scene, a u drugom kada su sa Floride pristizali kamioni novih brutalnih death metal bendova. Skandinavci su početkom dvehiljaditih štancovali bendove kao blesavi, na radost svih poklonika ekstremnog melodičnog zvuka.

Negde u to vreme su počeli ponovo da se pojavljuju i američki melodični death metal bendovi. Jedan od njih je stigao iz Mičigena i imao je naziv koji mi je odmah privukao pažnju, pošto se slučaj ubistva Crne Dalije pojavljuje u nebrojeno mnogo knjiga, filmova, stripova, igrica… Za one koji ne znaju o čemu je reč, na internetu ima puno toga, ali reći ću samo da s kraja četrdesetih, kada se ubistvo dogodilo, nije bilo sličnog po brutalnosti. Elem, bend mi je privukao pažnju čisto zbog imena. Metal Blade ih je dovukao u svoje jato i odmah im izbacio debi album Unhallowed. Danas kad ga slušam, smatram ga vanvremenskim klasikom, ali tada me nije previše dojmio, prvenstveno zato što sam ga upoređivao sa genijalcima iz Severa Evrope. Možda još bolji album su izbacili 2005. godine kada je izašao Miasma, potom su usledili klasici poput Nocturnal iz 2007. godine i recimo Ritual iz 2011. Konstantnost i odlični rifovi su glavni sastojci svake pesme, svakog albuma. Kad god nisam znao šta da slušam od melodičnog death metala, uvek bih mogao da pustim Miasma ili Nocturnal i da uživam. Upravo na Ritual je bend od vrlo dobrog podigao lestvicu na odličan. Smatram da je tada dolazak genijalnog Rajana Najta učinio da bend stane rame u rame sa najboljima. On je nažalost napustio bend nedugo pre početka rada na Nightbringers, što će se itekako osetiti. Bend je uspeo da usavrši dobitnu formulu: bolesno brzi i inteligentni rifovi, neverovatne solo deonice i stilizovana atmosfera.

E, sad, gde je tu novi album? Na prvo slušanje je tu negde između prva dva izdanja, naravno sa daleko boljom produkcijom. Furiozan tempo je neverovatan, pa 33 minuta prođe ko iz pičke. Rifove izbacuju jedan za drugim, slojevito i hirurški precizno, a oštrina gitare je gotovo poput noža. Možda nisam očekivao takav intenzitet svirke na osmom albumu, ali bend nije planirao da se previše zaustavlja, već svakim tonom kao da su ubrzavali. Fascinantno mi je što na prvo slušanje može da zvuči kao gomila buke, ali melodičnost je počela da izbija kako sam album slušao ponovo i ponovo i ponovo.

Nightbringers je brutalna vožnja koja na savršen način pokazuje koliko su ovi momci profesionalni. Album je utegnut, brz, ispoliran, čist kako sam tehnički death metal može da bude. E, sad, da ne bude da hvalim, vi se sigurno pitate kada ću da spomenem čuveno ali... Možda mi je upravo ta čistoća i ispoliranost zvuka zasmetala tu i tamo. Rifovi jesu oštri i precizni, ali činilo mi se da je povremeno zvučna slika iskočila, poput superbrzog voza koji izleti iz šina. Ovo naravno nije pravilo, već samo izutetak i to govorim čisto o mom osećaju. Ako ga poredim sa genijalnim Ritual albumom Nightbringers ima periode ponavljanja. Ako su na Ritual ili Everblack pokušali da dosegnu neke visine i sami sebi lesticu kvaliteta podizali gore i gore, nekako sam stekao utisak da su na Nightbringers bili zadovoljni tu gde se nalaze i da novi vidici nisu potrebni. Možda je razlog i Rajan Najt, čiji izostanak provejava albumom, naročito kod solo deonica gde je njegovu genijalnost gotovo nemoguće nadomestiti. Njegova zamena Brendon Elis jeste izvrstan muzičar, koji može da odsvira bilo koju solažu, ali njegov stil nije genijalan, on ne razmišlja van kutije. Ovo je utisak koji sam stekao. Momak možda nije još uvek legao na svoju ulogu, a da li će njegov uticaj popraviti na nekom sledećem izdanju, videćemo.

Da se razumemo Nightbringers je prvoklasan death metal album melodičnog pravca i odličan dodatak inače impresivnoj diskografiji benda. Ako volite ovaj bend, sasvim sigurno ste preslušali i Nightbringers. Ako niste, znajte da vas čeka jedan retko dobar bend koji svakim svojim izdanjem uspeva da donese kvalitet koji se očekuje.

Metal Blade Records
http://www.metalblade.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime