The Gaslight Anthem – Get Hurt

43

The Gaslight Anthem odavno više nisu pank bend. Prešli su kilometre i kilometre cepajući tu etiketu još otkad su predstavili širokom auditorijumu odličan album American Slang 2010. godine. Pevač Brajan Felon je zamenio vriske sa pevušenjem, a brzina pesama je bila sve sporija, kako se poboljšavala produkcija. Čovek je neprestano govorio da ima nepresušnu želju za novim zvukom i eksperimentisanjem sa stilovima. Na tom putu su sigurno izgubili gomilu fanova ranih albuma, ali su i dobili čitavu novu publiku. Ako niste ograničeni i svaki album gledate kao zasebnu celu, The Gaslight Anthem nas do sada nikad nije razočarao.

Neki od vas koji ih prate će sad da podignu dva prsta i reći da su se oni distancirali od folk panka istog trenutka kad su potpisali za Universal, a kinta počela da kaplje. Već na tom albumu je bilo očigledno da se bend jako udaljio od onog zvuka sa sjajnog albuma The ’59 Sound. A ja vam kažem: pa šta? Da li to znači automatski da je nešto loše? Ako ništa drugo, ovaj bend veoma dobro ume da se transformiše, da napravi nešto novo i da nas uvuče u atmosferu. Meni je to bitno. Ne možete da krivite muzičare što žele promene. Tekstopisci sazreju, gitaristi smisle drugačije rifove, dosadi im da furaju jednu te istu stvar uvek.

Kad sam sve ovo rekao i sebe oprao, reći ću da je novi The Gaslight Anthem album značajan korak unazad u odnosu na sva prethodna. Meni lično zvuči kao da su ga sklepali producenti. Brdo vokala koji izlaze sa svih strana, savršeni lagani gitarski tonovi, ali sa mlakim melodijama. Očigledno su producenti sa mejdžor kuće imali malo vremena da upletu svoje prste na prethodnom albumu, ali se zato ovde to itekako oseća. Kvartet muzičara je uvučen duboko u radio rok, u teritoriju koja im nije strana, ali i koja im ne leži previše.

Do sada je Brajan Falon čvrsto držao uzde svog benda, ali sada kao da je izgubio kreativnu kontrolu. Ako su u ranim danima svoju kreativnost vukli iz estetike Brusa Sprinstinga, sada je sve to zbrčkano sa komercijalnijim zvukom. Ono što prvo upada u uši i kasnije se tog osećaja teško otresti jeste da pri svakom tonu kao da su snimali po 10-20 puta. Sve je nekako veštački, previše sterilno, a to je do suludosti dovedeno kada su vokali i bek vokali u pitanju. Sad, da li se Felon istripovao ili mu je u tome značajno pomogao producent Majk Krosi, meni je svejedno. Evo primera: ide dobra melodija, Falon završava svoj vokalni deo i taman kad očekuješ da se nadovežu gitare, a vokal predahne, on ubaci još neki bek, kao da mu nije dosta. Preterana produkcija, barem meni.

Naravno, sve bi ovo bilo sviranje kurca da su pesme kako treba. Jebalo bi se meni za produkciju. Ali, kad primećuješ da ti nešto smeta, onda greške samo iskaču, pa kao matori mrgud samo zapisuješ šta ti fali u svirci i na kraju ne uživaš. I na stranicama ovog fanzina ste često imali priliku da čitate izjave Brajana Falona kako je ovaj materijal potpuno drugačiji od svega drugog što je do sada uradio. U pravu je čovek. Bukvano svaka pesma je drugačija, bukvalno kao gomila malih albuma. Imamo red kantrija, red balada, red radio-frendly, pa se provuče i koji indie rock. Različitost je za svaku pohvalu, ali sa druge strane imamo album prepun pesama koje svaka vuče na svoju stranu. Za svakog ponešto, valjda je to moto mejdžor etiketa. I opet kažem, da je svaka pesma dobra, boleo bi nas đoka što oni menjaju stil. Dobra pesma se uvek ceni, zar ne?

Promena je dobra, često i neophodna. Ali u slučaju meni vrlo dragog benda The Gaslight Anthem i jako čudna, neuspešna, usiljena i veštačka. Eksperiment nije uspeo, preterana produkcija je čist promašaj, jer se nije adaptirala na stil benda, već je produkcija potpuno promenila bend i učinila ih nečim što oni nisu, što im ne leži. Mislim da bi bend morao da iskorači sa strane, pogleda celu priču i odluči kakav bend žele da budu. Da li da budu onaj jako inteligentni biser kakav su bili do ovog albuma, ili da se utope u mejdžor mašineriju koja će od njih napraviti samo još jedan bend koji pravi pare? Kad pare prestanu da kaplju, baciće ih kao staru krpu i pitanje je šta će posle toga biti sa bendom? Ja lično slušam ovaj album i svakodnevno se nerviram zato što ima gomila dobrih momenata, ali su ugušeni sa pretencioznošću i da je bilo malo stila i sluha ovo je mogao da bude izuzetan album. Ako ste fan ovog benda verujem da ste ga već preslušali i stekli neko svoje mišljenje, pa bi me jako zanimalo šta vi mislite o novom albumu.

Island Records
https://www.facebook.com/IslandRecords
www.thegaslightanthem.com

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime