The Real McKenzies – Shine Not Burn

62

Pre izvesnog vremena, negde u junu, malo pre nego li se ovo zlodelo i pojavilo, dugogodišnja moja ideja da napravim pub atmosferu na koncertu, uz ne tako glasnu muziku, imalo je smisla. Naime, za pripremu tako nečeg, potrebno mi je 365 dana. Pa super! Poklapa se sa proslavom dve decenije uličarskog njivarenja, u engleskom žargonu streetpunkerisanja, a u pokosovskom ciklusu, oranje drumova iz topuza Marka Kraljevića.

No, nije prošlo ni tri nedelje, a u prodavnicama trulog Zapada pojavilo se ovo izdanje. Iskusan vuk, kao što sam ja, odmah je zamjetio da nije prošlo ni pune dve godine od savršenog albuma ovih Kanađana, tako da je ovo verovatno ili neki maksi singl, ili live…treće nema! I bejah delimično u krivu. Jeste live, ali bez struje!!!! Motherfuck?!$#*%#$!!!! Svi moji balončići, u kojima sam ljubomorno držao svoje ideje o pub svirci sa početka, izbušiše mi The Real McKenzies. U neku ruku besan, a u drugu, pa eto, bar znam kako treba punk bend da zvuči „na suvo“; neće mnogo da boli.

E sad, vi moji verni čitaoci, navikli ste na moja iskustva i impresije koje iznosim na početku, pa toga i ovog puta neće izostati. Dakle, kao i sve stranjske diskove, u doba dial-up konekcije (jesam dinosaurus, pa šta), dobijao sam od fanzinaškog sabrata Oreša, te tako i ovaj bend još na trećem albumu Loch’d and Loaded, iz 2001. Znam da baš i nije ostavilo neki utisak na mene, jer smo već bili siti Othodox Celta i Dropkick Murphys, Floggin Molly, ali ovi se razlikuju, jer neguju škotski melos. Pa dobro ajde… znam da mi je omot bio pedantan i zanimljiv, te još jedan plus da se album pusti i po treći put. E, a onda slede albumčine jedan za drugim. Postaju prosto neodoljivi i radije slušani od svih gore navedenih. Da ovo je trenutno jedini koji može da me zainteresuje, jer su me dobili davne 2005 na koncertu u SKC-u, gde je bilo pakleno. Pakleno je bilo i njima kada je moj drugar, sav unezveren i usran od alkohola, zadizao kiltove muzičarima i drao se Potres, Potres…. Da drage moje cice, ne nose gaće. Znači, Škoti do gole kože; iliti do golih pištolja 😉 Dakle, evo, za mesec dana su ponovo u našim krajevima, ovog puta u Novom Sadu, pa da vidim nije li nekome porastao u međuvremenu :-p

E, sad uplugged. Pa nema šta mnogo da se priča. Mandolina, gajde, standardna rokenrol postavka instrumenata i od bubnjeva, nenametljiva kick-snare kombinacija. Gospodin McKenzie se potrudio za vokalne sposobnosti podkrepljene alkoholom, a plus što je usnimljeno bogovski, Izbor pesama je sasvim korektan, s obzirom da bih ja još neke ubacio sa zadnjeg albuma, recimo nedostaje mi savršeno prikladna za ovu atmosveru, Drink Some More. Ali, ako su od 21. pesme izostavili samo jednu, onda to stvarno nije neki greh, zar ne?!

Sad stvarno nemam više šta da kažem, jer samo bih produbljivao svoju tugu što nisam bio tamo kada je ovaj koncert odsviran. I da! Baš bih voleo da postoje mogućnosti da se ovo izvede i u Novom Sadu. Objasnili su svim MTV Unplugged izvođačima kako se pravi atmosfera. Srdačna i posve prirodna! Preporuka!

Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
www.myspace.com/therealmckenziess

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime