The Real McKenzies

76

Pregrupa: Shoplifters.
Klub CK13, Novi Sad.
Ponedeljak, 20. septembar 2010

Ovaj koncert je bio najavljen još pre mesec dana i moram priznati da, pošto sam već gledao ove pijane Kanađane pre pet godina u SKC-u, u prvom momentu nisam ni očekivao da ću uopšte ići na koncert. Ipak, u nedostatku nečega što ja volim da gledam, krajnje poštene cene karte (400 dinara), ali i činjenice da svuda hvaljeni zvuk omalenog prostora CK13 nikad nisam čuo/video, shvatio sam da ću ovaj koncert morati obavezno da overim. Postojala je bojazan da li ćemo uopšte doći do karata, jer sam čuo da će dosta ljudi iz BG/Smedereva zapaliti za NS, međutim tri-četiri dana pred koncert u Novom Sadu je objavljeno da će bend svirati u BG, u Ciklonu, tako da sam mogao da odahnem. Beograđani će cenu skupog života u glavnom gradu platiti i skupljom kartom, a Mire, Staša i ja smo se odlučili za Novi Sad. Krenuli smo ranije, da ispoštujemo predgrupu, mada, ako ćemo da budemo totalno iskreni, želeli smo da ranije kupimo kartu, cirkamo pivce i opušteno dočekamo početak koncerta. Mireta i Stašu nimalo nije interesovala predgrupa, a mrštenje njihovih lica na moje povike da uđemo i odgledamo Shoplifterse me je uverilo da ću ih sam gledati. Ipak, nisam ni ja ispratio bend u celosti. Upao sam na drugu-treću pesmu i odmah sam uvideo ogroman uticaj Descendentsa. Baš kao što i mnogi kažu. Kako je koncert išao dalje, ja sam sve manje u njihovom zvuku čuo Descendents, a sve više Farside, pogotovo u vokalima, pa čak i malo Hot Water Music. Muzika simpatična, bend pristojno uvežban, publika gotovo mrtva. Do tog momenta ih nikada nisam slušao, niti čuo bilo šta o njima. Prvi utisak je da za ovakvu muziku treba prilično specifična publika, a ove večeri u Novom Sadu je bila totalno šarenolika (2 reda tek ispilelih tinejdžerki, 1 red skejtera koji su još uvek ostali samo na NUFAN/NOFX, pa red matoraca koji su se nazad smarali cirkajući pivce, a tek par ludaka ispred bine je zaista znalo tekstove). Posle par pesama sam i ja izašao napolje na svež vazduh, čekajući nastup benda zbog kojih smo i došli. Uz zezanciju sa drugarima koje nisam video godinu-dve, vreme je jako brzo prolazilo, a nešto posle deset, čuvši gajde Gordona Tejlora, svi smo pohrlili unutra. Nisam vam napomenuo da je CK13 stvarno mali prostor. K’o pola neke učionice, a tako i izgleda. Ipak, zvuk je ubistven. Elem, već je deset sati i mi smo ušli u prepun klub, malo se teže probili do sredine terena, dok su na bini momci iz benda vršili poslednja uštimavanja pred nastup. Glavni gazda u bendu je naravno frontmen Pol Mekenzi. Suvereno vlada na bini, brlja non-stop, pije non-stop, peva kao mladić od 20 godina. Za razliku od nastupa u BG pre pet godina, ovde nisu mogli da se razmahnu isključivo zbog malog prostora. Sedmorica na bini, stiskali su se koliko su mogli, a slična situacija je bila i u publici. Ne znam kako je bilo drugima, ali meni je zvuk bio savršen. Barem iz onog dela gde sam stajao, a to je bilo bukvalno na sredini. Bubanj mi je bio posebno dobar. Šon Selers je mnogima poznatiji i kao dugogodišnji bubnjar Good Riddance. Svoju savršenu veštinu je i ove večeri pokazao u punom svetlu. Bend je zbog vrućine ubrzo ostao samo u kiltovima, a fenomenalni gitarista sa leve strane, omaleni debeli, se dugo opirao tome, ali je uskoro i on pokazao svoju raskočnu stomačinu i gomilu tetovaža. Gitarista sa desne strane je Robi Davidson, mnogima poznatiji kao jedan od novijih gitarista The Exploited. Basista je Gvomper, a trenutno svira i u bendovima Avail, Smoke Or Fire. Nebitno, da ne nabrajam previše dalje. Suština je da je The Real McKenzies grupa strašno dobrih muzičara, koji su jako dobri na albumima, ali su daleko bolji uživo. Pol zna da napravi atmosferu. Ima odličan kontakt sa publikom, ne zaklapa usta, a najbitnije veeeeoma dobro peva. Bend je svirao dobrih sat i po. Ne znam tačno set listu, niti mogu da se setim svake pesme, ali su svirali par meni omiljenih (Drink the Way I Do, Bastards, Droppin’ Like Flies, Kings o’ Glasgow...). Negde u pola seta su bacili električne i uzeli akustične gitare i tada je počeo pravi šou! Šteta što ceo koncert nije bio akustičan. Aranžmani su im strašno dobri, a ko je slušao poslednji live album sa Fat Wrecka zna o čemu pričam. Posle nekih 25-30 minuta sjajne akustične svirke, bend je ponovo uzeo električne i raspalio još par pesama. Publika je strašno mlako reagovala na bend, mada iskreno nisam ni očekivao više od obične šutke u par pesama. Klinke pored nas su blenule teleći u bend, ništa im nije bilo jasno. Par likova iza nas je znalo većinu tekstova, ali generalno je publika bila pozorišna. Već na pola svirke je krenulo da se proređuje, što je za neverovati. Ne bih da vređam novosadsku publiku, ali meni je ono strašno. Negde u pola 12 se svirka završila, što je najviše odgovaralo svima nama koji radimo ujutru. Da se ja pitam, svirke bi bile nedeljom pre podne. Šala naravno. Sve u svemu, ne idem često na svirke, ali umem da ubodem kada je dobra. A ova je itekako bila dobra. Drugi neka kažu kakav je provod bio u Ciklonu, mada mislim da će teško biti bolji, prvenstveno zbog zvuka. Doduše, neki će reći da je za dobru zabavu potrebno dobro društvo… Lepo veče, lep provod, odličan bend i preporuka da ih obavezno gledate kada sviraju blizu vas.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime