Too Bad Eugene – Moonlighting

1

Pre nekoliko godina pojavio se bend koji je, po meni, svirao jednu od najboljih melodija ikad: Craig’s Brother. Nažalost, bend se raspao posle dva fenomenalna albuma. Trojka iz tog benda je nastavila karijeru u emo bendu Too Bad Eugene, koji je prvi album izdao za etiketu Mike Herrere iz MxPx. Drugi album nam eto stiže sa Tooth And Naila. Na prvo slušanje reč je o još jednom indie bendu, međutim kasnije gomila interesantnih stvari počinje da isplivava na površinu. Prvo vam upada u oči zakon produkcija, a potom sjajni vokal Adam Nigh-a, čoveka koji je napisao neke od najboljih pesama Craig’s Brother na debiju Homecoming. Nepredvidljive melodije krase Too Bad Eugene, aranžmani su više-manje klasični, ali ono što je izdvajalo Craig’s Brother izdvaja i Too Bad Eugene: fenomenalni tekstovi. Prožeti iskrenim razmišljanjima o spiritualizmu, hrišćanstvu, humanitarnom radu, ljudskim patnjama, malim stvarima koje život čine lepšim, tekstovi Too Bad Eugene vas prikuju za fotelju i ne daju vam da se pomerite. Dugačke strofe, refreni koji su uvek različiti, odlični bek vokali i homogena svirka su elementi koji čine ovaj bend veoma dobrim. Iako je muzika Craig’s Brother za mene daleko bolja, Too Bad Eugene nam na veoma inteligentan način donosi njihovu verziju indie rocka i dokaz da muzika apsolutno nema granice i da vas svakim danom može prijatno iznenaditi.

Tooth And Nail Records

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime