Unearth, No Way Back & Violent Chapter, Beograd, Dom omladine, 20. septembar 2014.

76

Mnogi su bili prilično začuđeni kada je MTA bombastično najavio tamo negde u julu, par dana posle prilično loše posećenog Texas In July koncerta, da će nam u glavni grad doći jedan od najznačajnih i najboljih američkih metalcore benda – bostonski Unearth. Taj bend je sasvim sigurno u pet najboljih trenutno u svojoj klasi, što godinama potvrđuju svirajući i na velikim festivalima, ali i malim klubovima. Vlažni snovi domaćih metalkorovaca su se ispunili i bili smo svi svedoci impresivnog nastupa kako predgrupa, tako i glavnih zvezda. Ali pošto sam krenuo od dupeta, bolje da se vratim do glave.

Organizacija ovog koncerta je bila jedna od boljih koje sam video u životu, a vrlo ambiciozna i aktivna promotivna kampanja je trajala praktično čitavo leto. Momci iz MTA su se svojski potrudili da animiraju ljude koji su se u velikom broju odazvali pozivu. Konačno je mlađa publika bila u ubedljivoj većini među prisutnom masom, a tu klinčadiju su činile i mnogobrojne devojke, koje su dodatno potvrdilo koliko je metalcore danas popularan, ne samo u svetu, već i kod nas.

Koncert je trebao da počne oko 9, ali je sve pomereno za sat unapred, jer je na istom mestu bilo i otvaranje Bitefa, pa su mnogobrojne budže, poznati bivši političari, uspešni i neuspešni glumci i režiseri oko devetke izašli na toliko čekanu partiju cigareta, a ta fensi masa pomešana sa gomilom mlađanih korovaca je izgledala potpuno nadrealno. Pošto se gužva razišla, polako smo počeli da ulazimo, a na bini se uveliko pripremao i prvi bend večeri, kruševljani No Way Back.

DSCF3969 resizeSlušao sam ih do sada samo na kućnim zvučnicima, pa me je jako zanimalo kako će se pokazati u nastupu uživo. Bendovi iz provincije su uvek jako dobro prolazili u Beogradu, barem ono što sam ja gledao, pa nisam ni sumnjao da će na poziv pevača većina ljudi prići bini. Ono što me je iznenadilo je da su taj prostor uglavnom ispunile devojke, a tek par momaka su bili tu da padne koja šutka. Tek pošto su počeli svoj nastup, No Way Back su napravili malu pauzu zbog problema basiste (ili beše gitarista? Opasno je počeo da mi trokira mozak), ali je sve ubrzo nastavljeno u najboljem redu. Zvuče vrlo agresivno, utrenirano, mada mi je na prvi pogled jedina ozbiljna zamerka što je bend (izuzimajući pevača) uglavnom statičan. To nije toliki problem ako se gledaju kao zaseban bend, ali videvši Violent Chapter i posebno Unearth, smatram da bi No Way Back tu mogli značajno da pobošljaju svoj nastup.

Bez pardona su svirali pola sata, prošli kroz razne periode svoje diskografije koja traje dobrih petnaest godina. Prvi par pesama je publika uglavnom provela u laganom cupkanju, ali kada je muška ekipa odlučila da priđe bini, stvari su se poboljšale što se tiče atmosfere, pa su polako počeli i prvi stejdž dajvinzi, šutke i slične aktivnosti. Bend je to znalački prihvatio i kraj svog nastupa su priveli u zaista odličnoj atmosferi. No Way Back sviraju agresivno, ali znatno prljavije od Unearth i Violent Chapter. Profesionalno su nastupili i dobili ovacije. Mislim da ovaj bend zaslužuje daleko više pažnje nego do sada.

DSCF4023 resizeNakon njih videli smo beogradski Violent Chapter. U neku ruku domaćini, od samog starta svog nastupa su čitav klub podigli na noge. Inače, nisam dugo zaista bio u maloj sali Doma Omladine, nekada Pogon i St. James, i mogu reći da je zvuk i dalje neprejebiv, sređenije izgleda, omogućava i dalje tu prisnost sa bendom, zbog male visine bine, ali jedino što mi je falilo od starog DOB-a što nema više izlaska u hol, zezancije sa društvom, već smo nekako zarobljeni u klubu. Nostalgija me pukla, jbg. Dakle, Violent Chapter su izašli maksimalno naloženi i mogu slobodno da kažem da su strahovito napredovali u odnosu na prošli put kad sam ih gledao. Ne sećam se tačno kada sam ih pre toga gledao, ali tad su bili tek bend koji je počinjao i učio se. Danas su mnogo više uigraniji, usviraniji i imate osećaj kao da je strani bend u pitanju. Za razliku od No Way Back, Violent Chapter se jako oslanjaju na melodičnu stranu metalkora, pa gomila solaža i pasaža ne nedostaju.

Publika singalonguje svo vreme, otimanje mikrofona nije neuobičajeno, a blicevi fotoaparata samo sevaju. Zaista spektakularna atmosfera. Uspeli su još više da podignu atmosferu u klubu koji se sad popunio poprilično, a moja pretpostavka da je bilo oko 250 ljudi (neka neko iz organizacije ostavi komentar o tačnom broju prodatih karata). Devojke se nisu libile da sa bine skoče u publiku, a sami članovi benda su se dodatno uključili gotovo simultanim skakanjem na bini. Vizuelno vrlo efektno, moderno i atraktivno. Pred kraj su odsvirali svoj najveći hit i poslednji spot za pesmu White Rabbit Hole. Tada nastaje totalni delirijum, pa bend u izvrsnoj atmosferi predaje štafetu poznatijim kolegama. Violent Chapter su se maksimalno pokazali i potvrdili da su sasvim zasluženo bili predgrupa Unearth-u.

DSCF4141 resizeTada na binu izleće ekipa koja radi zvuk Unearthu (Aca Choice je tu, i čini mi se još nekoliko naših ljudi koji su bili sa Unearth na celoj evropskoj turneji). Pauza je potrajala i previše, pa smo tek posle dvanaest videli gitaristu Kena Susija, koji je otpozdravio prisutne, a iza njega je usledio i ostatak benda. Trevor Fips je dohvatio mikrofon, vrisnuo ime našeg glavnog grada i uz zvuke Giles nastaje totalno ludilo. Ispred bine je bio krkljanac, a ja sam se držao sigurno sa strane i fotkao koliko god sam znao, ali ako bacite pogled na galeriju ispred shvatićete koliki sam amater. Jebeš ga, valjda ću jednom naučiti, hehe.

Set listu neću nabrajati, jer imate Vasev video snimak na kom je u potpunosti dočarana atmosfera. Lepo su raspodeli hitove sa svih pet albuma, a publika je svaki rif gutala sa nevericom da gledaju ispred sebe tako velik, a opet izuzetno kvalitetan bend uživo. Trevor Fips je sasvim sigurno bio zvezda večeri. Trijumfalno rukovodi bendom, a pri tom ima i izvrstan kontakt sa publikom. Već posle par pesama je pohvalio beogradsku publiku, a da to nije lažno ulagivanje, bilo nam je jasno već na sredini koncerta kada je sa potpunim oduševljenjem ovaj koncert, koji im je ujedno i poslednji pred povratak u Ameriku, opisao kao ubedljivo najbolji na turneji. Pored Trevora Fipsa apsolutni heroj večeri je i gitarista Ken Susi, koji više podseća na člana nekog pop pank benda, sa utegnutim farmerkama i u potpuno crnom izdanju. Ali, čovek sjajno svira, odlično komunicira sa publikom i definitivno je oduševio sve prisutne. Veći deo svirke je i proveo sa strane gde sam ja stajao. Sa druge strane su dva klasična metalca kosijanera, koji su malo statičniji, ali samo ako gledate površno. Vrtenje glavom i hedbengovanje su za njih uobičajena stvar, pa su mnogi u publici to prihvatili, iako je ta čast u većini slučajeva pripala devojkama.

Posebno bih izdvojio i bubnjara Nika Pirsa, jer je čovek odsvirao verovatno najbolji drum solo koji je ovaj grad video, bar kada su ovakve svirke u pitanju. Nekoliko minuta na samom kraju svirke je ostavilo za posledicu da su mnogi imali vilice do poda, ne verujući šta čovek radi sa palicama. Trevor Fips između pesama nije propustio da ispriča svoje oduševljenje Beogradom, pa je pomenuo tvrđavu, ljubazne ljude, ali i hranu koja je činila samo meso. Verovatno nikad ne bi posetio Beograd da nema bend, a svi znamo da je retko ko ravnodušan na lepote našeg glavnog grada, posebno noću. Takođe, dosta vremena u pauzi između pesama je posvetio da najavi njihov novi album Watchers Of Rule. Verujem da će većina ljudi krajem oktobra kada će se on pojaviti, itekako želeti da ga imaju u svom posetu.

Malo jače od sat vremena je bilo sasvim dovoljno da mišljenje koje smo imali o ovom bendu bude još zacementiranije. Jedni od pionira američke moderne metalcore scene su u Beogradu pokazali da s pravom imaju status institucije, a njihovo neskriveno oduševljenje našom publikom je dodatno podgrejalo nadu da ćemo ih možda na još nekoj evropskoj turneji imati priliku da pogledamo ponovo. Pored njih i zaista impresivnih predgrupa, najjači utisak večeri je apsolutno povratak mlađe publike na koncert što može da bude podstrek da se domaća scena oporavlja i ide u pravom smeru. Sam ako ovo nije bilo izuzetak koji ne potvrđuje pravilo. Kako god bilo, odlični utisci s ove večeri mi se još nisu slegli kako treba, ali se nadam da ste iz ove priče, fotografija i Vaseovog video snimka mogli da steknete utisak da je ovo bio jedan od boljih koncerata kod nas.

https://www.facebook.com/VassePhotos
https://www.facebook.com/VasseArt

1 komentar

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime