Unearth – Watchers Of Rule

56

Prošlo je deset godina od mog prvog susreta sa Unearth. Tada su izdali vrhunski album The Oncoming Storm i već od samog početka mi je bilo jasno da je njihova priča nešto na šta treba obratiti pažnju. Metalcore tada nije ni blizu bio planetarno popularan kao danas, a upravo su momci iz Masačusetsa bili među prvima koji su takvu muziku proširili na sve strane. Danas su jedan od glavnih stubaca žanra i apsolutno jedan od najpopularnijih metalcore bendova u Srbiji. Njihov koncert, pre malo jače od mesec dana, u Beogradu me je uverio da nisu samo odličan studijski bend, da nisu samo sjajan festivalski bend, već da mnogo dobro zvuče i u manjim prostorima. Novi album Watchers Of Rule će sigurno dodatno zacementirati njihov suveren položaj kao jednih od vladara metaliziranog hardkora.

Nakon izuzetno harmoničnog gitarskog uvoda, sledi pesma koju smo slušali u poslednjih mesec dana The Swarm. Surovi, gotovo death metal početak je mnoge iznenadio, ali je savršeno prešao u ostatak pesme, gde je sve pucalo od melodije, pumpajućeg basa i perfektnih gitarskih harmonija, koje su definitivno zaštitni znak benda. Bubnjara smo videli uživo, čovek je mašina, a na albumu ništa manje nije oduševio. Solaža na sredini pesme me je totalno oduvala. Jednostavno rečeno – genijalan početak albuma. Za razliku od mnogih bendova, Unearth pametno koristi brejkove, koji upadaju tačno na mestima gde se zasite brzine.

Ostatak albuma je apsolutno fantastičan. Ni sam ne znam kakva su mi bila očekivanja, mada priznajem posle odgledanog koncerta da sam i očekivao ništa manje od odličnog albuma. Muzički su možda na Watchers Of Rule više čist metal, nego metalcore, prvenstveno zbog zaista impresivne solo gitare, koja ne staje. Taj zvuk pravi razliku od solidnog i dobrog albuma do ovakvog koji je više nego odličan. Nisu samo solaže odlične, već i rifovi koji čine kičmu pesme. Zarazni refreni su bili u skoro svakoj pesmi, a opet svaka pesma mi je zvučala drugačije od prethodne.  

Prosto je neverovatno da su toliku količinu harmonija i melodija ubacili u tone i tone sirove brutalnosti. Verovatno najmelodičnija pesma na albumu Burial Lines je savršen primer benda koji u svakom deliću sekunde ima drugačije rešenje, pa vam se učini da ih je desetak u bendu. Pun zvuk gitara nije uslovio da sve bude pretrpano, već potpuno suprotno. Impresivna postava muzičara je i posle deceniju i po postojanja sposobna mlađim snagama da pokaže da metalcore nije samo mosh, brejkovi i sirovinština. Kod Uneartha me oduševljava što zaista ne znaš u kom smeru će pesma ići i gde će završiti. Jedan tip melodije na početku, riljanje na sredini, pa nešto potpuno drugačije na kraju.

Šestim albumom Unearth su ponovo skrenuli pažnju na sebe. Ne bih da tvrdim nešto bombastično, ali sigurno im je jedan od boljih albuma u diskografiji, a sasvim sigurno jedan od najjačih albuma, barem u metal i metalcore žanru, ove godine. Ako ste ih do sada slušali, sasvim sigurno već nekoliko dana uživate u bravurama, a vi koji ste nekim čudom promašili ovaj bend, definitivno ih overite, a onda bacite pogled i na ostatak njihove karijere. Bend koji s pravom zaslužuje pohvale koji im stižu sa svih strana.

Entertainment One
http://entertainmentone.com
https://www.facebook.com/unearthofficial

1 komentar

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime