UPS! – Evolucija kroz tranziciju

52

Nakon tri meseca koliko sam vam dao odmora od mojih poslednjih muhoserina, evo jahača magle da vas podseti da ste utonuli u san i da vas nerviranje jedino održava budnim i svesne sveta u kome bivstvujete.

Tako i UPS! hvatajući zalet prošlogodišnjim demo snimkom, poput bagera je ispisao predgovor za priručnik „Kako pregaziti tajkuna parnim valjkom i beskompromisno sjebati sistem – prvi tom“. Nisam ja bog-zna-šta i rekao u prošloj recenziji, malo sam kudio, malo hvalio, al’ generalno, respektabilan demo i trag u vremenu je svakako pribeležen.

Seta me neka uhvati kada ocenjujem prvi album, kako je bilo kada sam ja nekome bio mlađi brat, kakvo je vreme bilo, kiša, grad, sneg.. .nevreme,… svakojake gadosti koje je trebalo iskoreniti, pa nismo ni razmišljali u toj borbi da ostavimo nešto i mlađima. Upravo to, ako nemaš revoluciju, treba je izmisliti. Preko leba pogače… Uvek ima protiv čega se boriti. Ma koliko nekome izgleda da je svoja muka najteža, treba razumeti, a ne samo prikloniti se žanru i prihvati stvari zdravo-za-gotovo.

Dnevno-političke i aktuelne teme su najveći neprijatelj UPS!-a. Nažalost, prosto Ratko Mladić i LDP nisu vredni ni pomena… nisu ni radikali, ni demokrate… prosto… to nije punk! Punk je mnogo šire, a ne baviti se dušebrižničkim temama i uopšte pokazivati da te to pogađa. Jebi mater svima! Kada to budete shvatili, počeće druga muka da vas handri….. zašto ovaj bend nastupa na nekoj manifestaciji umesto vas!?!? Zato što imaju knjižice, a vi nemate. E to boli!

Glupo mi je da komentarišem produkciju, ipak je ovo prvo iskustvo u ozbiljnom studiju. Mogu da pričam da po mom ukusu, bas gitara sigurno ne pripada ovom snimku. Madball bi je platili suvim zlatom. Bubanj gotovo da i ne čujem.

Interesantno je da su pesme sa demo snimka i dalje vanserijski hitovi. Većina pesama ne osvane  u drugom minutu. Sve se završavaju izvan deveterca. K’o Večernje Novosti; brzo-kratko-jasno! Ali to je meni besprekorno zanimljivo… VEEELIKI plus! Dalje, zanimljivo je da sam se ovim snimkom vratio jedno dvadesetak godina nazad, kada smo svršavali na White Trash od Nofx-a, Fluorel Tačkaš i slične lepote. Odmah se vidi da lepo razmišljaju i da će vremenom, radom i trudom privoleti još više ljubitelja melodičnog punka.

Ne bih dužio, da ne bi recenzija trajala duže od albuma 🙂 Za preporuku je! Ja već izdvojio par pesama za playlistu… vredi!

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime