Pa gde ste bre drugari? Nije me bilo neko vreme što zbog lenjosti, što zbog obaveza a nije ni bilo nekih preterano dobrih izdanja a da ih neko već nije izrecenzirao. Nego da krenemo, do ovih momaka sam došao sasvim slučajno, to jest video sa ih na spisku bendova koji će svirati kao support BoySetsFire-u na predstojećoj evropskoj turneji, e sad čim neko svirao sa njima, zaslužuje i moju pažnju. Naravno to ne znači da će mi se automatski i svideti, ali moram priznati da me je ovo izdanje prijatno iznenadilo i vratio u sredinu i drugu polovinu ’90-tih, jer me njihov zvuk upravo podseća na taj period. Zli jezici će reći da imati mnogo ovakvih bendova koji su svirali i u nekoj bližoj prošlosti, ili čak sadašnjosti, ali mene lično ovo podseća baš na vreme koje sam gore spomenuo. Ova zanimljiva četvorka dolazi nam iz daleke, obećane zemlje kengura i ovo im je prvo izdanje koliko sam ja mogao da provalim, što ne znači da je ovo i tačna informacija. E sad ta Australija je meni baš velika misterija, jer kad pomislim o muzici odande sve što mi padne napamet su AC/DC i Nick Cave, znam, znam i I Killed A Prom Queen i Deez Nuts su odatle, ali to NE svrstavam u muziku! Dakle mene lično ovo najviše podseća na Texas Is The Reason, Farside, Shades Apart i slične bendove iz tog vremena, naravno čim spominjem ove bendove mogu dodati i Jawbreaker i Hot Water Music i gomilu sličnih bendova. Znači jedan potpuno veseli melodični punkrock, koji vas vozi i tera vaše nogice da đuskaju. E sad nije ovo ništa spektkularno ili nešto revolucionarno, već smo svi zajedno čuli tuce ovakvih bendova, ali mene prosto vraća u neka stara vremena. Jedina zamerka na celokupno izdanje je da su mogli bez problema da ga skrate na 10 pesama, inače na albumu se nalazi 13, jer već oko te desete počinje pomalo da smara. Da je bilo tu negde oko 10 bez problema bi moglo na repeat, ovako mora se malo izbistriti glava između dva slušanja.
Aj toliko za sad, čujemo se uskoro. Ostajte mi zdravi, debeli i veseli!
Poison City Records
