Dvije muhe jednim spičom, bravo! Bravo za trud, al evo, moram malo i sebe da veličam, jer mislim da ove recenzije samo ja i čitam (eventualno Oreš i bend). Pričam sebi u bradu kako sam još davne 2008. godine bio u pravu, kada su me gledali bledo dok sam propagirao ideju o budućnosti u EP-jevima. Jeftiniji su, nisu dosadni i u brzom vremenu su pravi fast food takeaway.
Bend Čajna Kočnica ili ti samo Čajanka dobro je poznat pratiocima subkulturne umetnosti. Nema toga ko nije čuo za Pauzu za čaj. Kada je reč o njima, meni pero objektivnosti zadrhti. Sve ove pesme sam slušao još u demo snimcima, pa sad mogu samo da ocenjujem ambalažu. No, da krenem redom i vidim koliko ću vas lagati.
Od početka, pa do današnjih dana, bend obtira ka zapadnjačkoj filozofiji, što je u Srbiji automatski osuda. Predrasude u punku i ogranku punk/rock po meni neprihvatljive, međutim, sredina u kojoj živimo ne poznaje te etičke norme, pa je bend ni kriv, ni dužan banovan iz mnogih CD plejera. Opet, kad iste te slušaoce pitaš, „pa dobro, koji onda pravac sa istoka poštujete?“ … gluva tišina – šah-mat. O tome govori i pesma iz zadružne kooperacije Ti Brejka i susjedskih Fet Prezidenta. Odnosno, ne baš o tome, već je to jedinstven iskorak i dodatni napor benda da ukaže na čijem terenu sujete je sada loptica.
Pomenuta saradnja na Killing Words pesmi je rezultirala vanserijskim hitom i svakako jednim ozbiljnim preokretom u karijeri benda. Bar prema mojoj proceni. Iako čitava pesma neodoljivo podseća na Disparity By Design sa poslednjeg End Game albuma Rise Against i uprkos Kocinom vokalu, čije plakanje gotovo da ne mogu da podnesem, JEBO-TE-KAKAV-HIT. Uprkos svemu prema čemu sam gajio animozitet u integralnom obliku, palo je u vodu. jedva čekam da osvane spot i koliko će vas pohrliti na web portale TV emisija i kliknuti vote. U stvari, došli smo do trenutka istine. Ja ljudi ne znam engleski, pa sam zahvalan Koci što mi je ispričao o čemu se tu u stvari svih ovih godina radilo.
Da ne bih analizirao ostale pesme, koje čame u senci ovakvog vanserijskog hita, ukratko ću po jednu rečenicu, ne bih li ispoštovao trud i rad 🙂 Zezam se, naravno. Izuzetno mi je drago da opet čujem od Tea Breaka nešto friško, napredno, u korak s vremenom kao i uvek. Kinetic je recimo nezasluženo na drugom mestu iza ovakvog hita i bez zezanja pada u senku. Ako niste znali, loš redosled pesama na izdanju može itekako da utiče na kompletan utisak koje izdanje ostavlja. Naučih to odavno od pametnijih i iskusnijih. Što se mene tiče, to je to! All To You je interesantna pesma, ali recimo za neko izdanje „ove nismo objavljivali jer nisu dovoljno dobre za prethodna izdanja“. Stari pičkopaleći recept i ništa više. Sad, fora je što Tea Break ume da svira, ume da aranžira, ume da producira,… pa od pesme i ostane po koji catchy tunes u ušima. Zamerao sam svima, pa nije red da ne zamerim i mojim favoritima. Akustika Different na kraju… Fuj! Opet dolazimo do onog redosleda pesama. Ali ne akustika kao bluegrass, celtic punk, već prava NUFAN pičkopevalica. 🙁 Nikada mi se to nije sviđalo, pa neću prećutati ni sad. Dajmo ljudi malo da se pomerimo od šablona i uradimo nešto drugačije. Ja bih namerno stavio ovu pesmu odmah iza (upamtite ime hita) Killing Words.
E sad još jedna zamerka i neću više. E jesam drkačija opšte prakse. Reciklaža. Svetski trend, budućnost i vagon na vozu opstanka ljudske vrste. Međutim, TB je izgleda to pogrešno protumačio. Bend ne odustaje od ponovnog snimanja starih pesama. To ne da nema smisla, nego u neku ruku šteti. Da ih ne znam, pomislio bih da kreativno kriziraju. Što me ne bi začudilo da pročitam u nekim drugim recenzijama. Ljudi, zaista ste kvalitetan bend i putujte na svom fenomenalnom zacrtanom putu. Handful of Misery jeste nova pesma i prst gore. Nešto što malo iskače iz šablona, ali avaj… reciklaža nakon samo dve pesme. Odnosno nakon reciklaže ReJuvinate i Luka (Suzana iz Vegasa). Uf… ne znam šta bih rekao, ali jednostavno – zaboravite.
Obzirom da je ovo po meni prvi kiks u dosadašnjoj uzlaznoj karijeri, i dalje će ostati moj prvi izbor.
