Ovi su se potpuno izgubili. Više ne znaju šta rade. Samo presipaju odsviranu priču iz šupljeg u prazno. Iskreno, očekivao sam dobru ploču, dobar album, ali šta sam dobio? Dosadno, neinventivno i poprilično bledunjavo izdanje, nekada veoma dobrog hardcore benda. Slušajući poslednje tri godine sve ove nove kvazi hc/metal bendove koji kopiraju 25 Ta Life prilično mi se smučilo, ali priznajem da je to ništa u poređenju sa osećajem kad sam čuo ovaj album i shvatio da ni ovaj bend nije otišao mnogo dalje. Zakopao se u sopstvenom blatu i ne mrda dalje. Produkcija je… hm… bolje bi bilo da kažem da i nema neke posebne produkcije. Zvuči kao uz pomoć štapa i kanapa, a plaćeno bogovski. Dobro, produkcija je ovde sigurno najmanji problem. Problem je što ovo već zvuči kao pokvarena ploča: tačno znate o čemu govore tekstovi, znate gde će koji prelaz da naiđe, čak su i bek vokali apsolutno predvidljivi. A za novu ploču benda koji je nekada žario i palio, pogotovo u Evropi, to je zaista poražavajuće. Više nego debelo razočarenje.
The Age Of Venus Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
