U poslednjih nekoliko godina, a pogotovo u poslednjih godinu dana, gomila bendova je totalno promenila fazon, čime su svoju karijeru i poštovanje kod fanova totalno uništili. Međutim, to nije slučaj sa Šveđanima 59 Times The Pain. Bend koji se proslavio svojim prvih izdanjem Blind Anger & Hate, u kojem je dominirao NY/HC fazon, je polako, ali sigurno, postajao sve više pank bend, a na ovom albumu nema ni traga od metal zvuka. Ne znam da li je sada postala moda svirati u street pank bendu, ali da je gomila upravo takvih bendova iskočila u prvi plan, to je istina. Calling The Public je četvrto studijsko ostvarenje benda i po mom mišljenju ubedljivo najbolje, najzrelije i sasvim sigurno logičan nastavak svega onoga što smo videli na prošlom albumu End Of The Millenium, gde je uglavnom bio zastupljen singalong hardcore sa street pank šmekom. Na disku se nalazi dvanaest veoma simpatičnih pesama, koje umnogome prikazuju zrelost članova benda da sa tvrđeg zvuka pređu na nešto mnogo, mnogo bolje. Moram priznati da sam voleo i stariji zvuk koji su 59 Times The Pain svirali, ali isto tako moram priznati da je ovaj fazon ipak za klasu bolji i zreliji. Ukoliko budete imali prilike da slušate ovaj album, obratite pažnju na pesmu Rock The City, kao i na Upgraded System, Addicted, Cash And Delivery i naslovnu Calling The Public. Vrlo preporučljivo.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
