Pošto sam koncerte domaćih (čitaj: beogradskih) hardcore bendova sveo na najmanju moguću meru, moje nepoznavanje te scene se značajno uvećalo. Pojava benda 7th Army In The Kitchen je izazvala dosta pažnje, pogotovo među mlađom publikom, a posle nekoliko koncerata i priličnog broja pohvala koje sam čuo na njihov račun, odlučio sam da posetim jedan od koncerata Sedme Armije. Ono što sam video nije me mnogo oduševilo, ali to sam pripisao lošem zvuku u KST-u, ali i mojoj nervozi oko polufinala svetskog košarkaškog prvenstva. Zato sam pozdravio izlazak albuma Recipes za F.U.R. Generalni utisak koji bend ostavlja je odlična uvežbanost. I pored moje velike želje, nisam uspeo da svarim ovaj bend iz dva razloga. Prvi razlog je čisto muzički: ja ne volim taj Hatebreed fazon, iako ima dosta dobrih metalskih deonica (naročito onih brzih). Drugi razlog je vezan za krajnje prosečne tekstove (Let’s get back in time, when he was young, with the problem inside, he searched for answer, to save his mind, he joined the gang, with the gun in his hand), koji na predvidljiv način demonstriraju sve ono što u suštini i ne valja kad je takozvani hate core u pitanju. Međutim, sa druge strane, očito je da bend ima itekako potencijala, talenta i želje da učini nešto više od jednog albuma. Mnogi njihovi prethodnici su se raspadali posle par svirki (pa čak i proba), tako da Armiji moram dati punu podršku. To što se meni ne sviđa muzika je samo moj problem. Vama to ne bi trebalo da bude.
FUR
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
