Ovo mi je prvo susretanje sa ovim bendom i moram priznati da sam dosta prijatno iznenađen. Mada sam i očekivao neku dosta dobru stvar, jer je bend iz Harmosa Beach-a, mesta koje je izbacilo dosta legendarnih bendova poput Black Flag, Circle Jerks, Descendents, Pennywise i koje je dosta uticalo uopšte na celu kalifornijsku hardcore scenu. 98 Mute su gotovo verna kopija Pennywise-a, čak im je i Fletcher bio producent u svom Stall #2 studiju. Muzika mnogo podseća na Pennywise, ali ima tu uticaja svega i svačega, od NOFX, preko Bad Religion, pa do nekih novijih melodičnih bendova. Sve u svemu jako dobro. Ovo im je treći album, a predhodna dva su izdali za Theologian Records, čiji vlasnik je jedan od osnivača Stall #2 studija. U promo materijalu sam saznao da je bubnjar ovog benda Justin Thirsk, poznatiji kao brat rano preminulog bivšeg basiste Pennywise, koji je izvršio samoubistvo pre nekoliko godina. Iako je u postavi samo jedan gitarista, to se u svirci uopšte ne primećuje, jer je sve veoma čvrsto, muški odsvirano i niko ne može da kaže da su klasičan la-la-la bend. Na albumu se nalazi 15 pesama, od kojih je ubedljivo najbolja prva i ujedno naslovna za album Slow Motion Riot, koja se nalazi i na novoj Pankorami, dobra je i četvrta Fight Of Your Life, kao i You Can’t Lose. Za ljubitelje melodije i Epitaph bendova ovo je normalno obavezno.
Epitaph Europe: P.O. Box 10574 Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
