Ovo je relativno nov progresivni metalcore bend iz Šarlota. Svoj prvi album su objavili takođe za Victory i to prošle godine i moram da priznam da mi je na prvo slušanje bio pljunuti Between The Buried And Me. Očigledno je da se momci svojski trude da budu progresivni bend, a takvih bendova Victory nije imao u tolikoj količini kao recimo klasičnih metalcore. Nisam siguran koliko su kvalitetni A Hero A Fake da popune tu prazninu, ali ako ništa drugo izdali su solidan album pod nazivom Let Oceans Lie. Album počinje sa pesmom Our Summit, This World u kojoj bend pokazuje sposobnost sviranja tehničkog metalkora, ali i osećaja za dobru melodiju. Pesma je uvod u album koji je veoma sličnog stila i strukture. Do negde pola albuma su se smenjivale žestoke progresivne metalcore pesme, interesantni rifovi, bez upotrebe nekih efekata. Šesta pesma Dear je kulminacija svega onoga što valja na albumu. Veoma eksperimentalna pesma, puna promena. Ukoliko bend bude nastavio u pravcu u kom je napravljena ova pesma, možemo očekivati konačno jedan originalan bend. Sledeća pesma je u totalnoj suprotnosti sa ostatkom albuma. Bend prekida sa akustičnom emo baladom, sa kuknjavom i glupavim tekstom Please don’t leave me dying here. Ne znam šta im bi da snime ovakvo sranje; možda je neko od njih muvao neku cicu, pa je probao na ovaj način. U svakom slučaju, worst song ever. Album se završava sa petnaestominutnom A Year In Passing u kojoj, baš kao i na čitavom albumu, melodije dominiraju, uz veliku količinu rifova progresivnog metalkora. Let Oceans Lie je sasvim dobar album, ali na njemu nema pesama koje bi mogle da se izdvoje kao čist i jedinstven stil ovog benda. Ono što je sigurno, A Hero A Fake mogu samo bolje od ovoga i sa nestrpljenjem možemo da očekujemo sledeći album.
Victory Records
http://www.victoryrecords.com
https://myspace.com/aheroafake
