Kakva monotonija! Refreni lete prema mesecu, a ja sipam drugi tanjir pasulja. Neki ljudi piju kad su nervozni, drugi na užas svih nas pišu sladunjave pop pesmice, ali ja ne. Ja uhvatim dobru klopu i razvalim se. Jebote, nisam se u životu ovoliko najeo, kao za vreme ovog albuma. Svaki put kad pomislim da ne mogu više da jedem ili da mi je muka, samo čujem još jedan refren sa super-do jaja-extra-fantastično inspirativnim tekstom poput I Miss You ili možda inteligentnijom varijantom I Miss You Really Bad i meni se ponovo jede. Bolje biti debeo nego voleti ovakvu muziku. Možda će neko od vas opravdano pomisliti da sam jedno obično proždrljivo govno, ali verujte mi na reč da na ovom albumu nema duše, nema života, nema ničeg što bi moglo bilo koga da natera da ustane iz stolice, da makar počeše bulju. Ma ništa. Tera te da umreš istog momenta što si uopšte ovo skinuo sa neta. Zamisli tek ludake koji su ovo pazarili. Ako vam je neko ovo poklonio, stavite ga na najcrnju crnu listu, jer je ovo uvreda postojanja života. Da nije bilo ovog fantastičnog pasulja, pitanje je kako bi tek onda opleteo po ovim klincima? Možda im je topla klima udarila u hormone, ili se previše druže sa devojčicama, nije toliko bitno šta je u pitanju, već je jedino bitno da se ovo mučenje završi. Taman kad sam pomislio da sam pregrmeo najgore, dolazi uragan u vidu Give A Damn, u kojem bend kao da želi da mi se osveti za sve vatrene strele koje ispaljujem prema njima. She likes the taste of Captain Morgan / Cigarettes, oh she adores them / She can get a little crazy sometimes / Tight shirts and mini skirts / Her family is rich so she’ll never work / She’s always on my mind. Koliko treba imati godina da bi ovaj tekst imao smisla? Možeš da imaš i sprcanih tridesetak i da ti se ovo svidi, ali samo pod uslovom da su te oteli vanzemaljci, izvršili lobotomiju mozga i vratili da smaraš omladinu. Do đavola, nema više pasulja. Ostao sam bez inspiracije. Preporuka: nikome.
Fueled By Ramen Records
www.fueledbyramen.com
http://www.myspace.com/arockettothemoon
