Napokon da dočekamo da i Acroholia izda dugosvirajući CD, posle skoro 12 godina rada i velikog broja kompilacija na kojima su učestvovali širom Evrope i sveta. Nakon značajnijeg izdanja u formi 3 way split kasete sa sada već afirmisanim i naveliko poznatim grinderima Yacopae i Entrails Massacre (za Austrijskog izdavača Capeet Tapes). Ecocide je snimljen i izmixovan uz najminimalnije troškove davne 2001 godine. Svetlost dana je ugledao, tek skoro, objavljivanjem za domaću etiketu Rock Express Records (poznata po objavljivanju pretežno metal bendova) koja je imala osećaj za dobar i interesantan bend van standardnih metalskih okvira. Muzika na albumu me u najmanju ruku podseća na rani Napalm Death (Scum, From Enslavement to…), S.O.B., Suffocation, Patarene. U bendu su Ilija Zelenika – voc., Branko Cvjetinović – gitara, Slobodan Bosnić – bass, also Scared – Death/Grind i Uroš Smiljanić – drums – pionir i veliki fan ovog zvuka još od kratkih pantalona. Evo samo nekih njegovih bendova Urgh, Drift, Lucid Mad Love, Ventolin… Ilijin duboki vokal, možda najsličniji Suffocation-u ili Patarenima dominira na momente mračnim ponorom samouništenja. Gitara možda malo tiša, sirova, na momente dočeka svojih 5 minuta. I možda najzapaženiji pršteći bass ala Shane Embury i naravno brzo Uroševo bubnjanje uz maximu GC mesto sporta! Muzika totalni klasični grind, ma šta to značilo… Ali textovi su nešto što bi trebalo naglasiti. Vrlo inteligentni i što reče neko brutalna socijalna replika stvarnosti. Navode nas na bekstvo (od realnosti), od sebe, od prljavog i nepovratno zagađenog sveta. A kao solucija nameće se nov početak… izgoreti u vatri pročišćenja, roditi se, ponovo, čist, spreman za novi početak (Rise From The Ashes). Na albumu je 29 pesama, od toga 2 obrade, od koga drugog do Napalm Death-a. Textovi uglavnom kratke forme, punkerski, provokativni, jasni. Teme su ekologija, ljudska glupost i pohlepa, progres moderne civilizacije. Sve je probodeno u malo reči i puno buke. Možda i najbolji textovi koje sam čitao u poslednjih par godina. Omiljene pesme su mi: Syndicate Of Pigs, Pogrom, Ecstasis/Metastasis, Free Like Maggots, Protein Donor, The Fallen, Motions I Dream i najčudnija The Cradle. Njihova lenjost, neinventivnost i verovatno veliki broj privatnih obaveza ih i dalje drži u najmračnijim hodnicima popularno – nepopularne muzike. Glas za razjarenost!
Rock Express Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
