Pregrupa: Euforia. Dom Omladine, Beograd, 17. jul 2005.
Zaista nisam imao predstavu na kakav koncert idem. Negde u glavi mi prolazi Need For Speed Underground 2 i nabudženo melodična pesma od Rise Against. Par minuta pre polaska na koncert shvatam da jedno nema veze s drugim (Internet je čudo). Propustio sam Exit, Murphys Law, 100 Demons… pa ajde, da ne zarđam, svratih do mog omiljenog Mr.B-a da popričam po koji vops i pravac DOB. Ovde ide deo koga sam video, kakve su cice bile… no ništa od toga. Kažem vam, od ovog broja drastična promena. Ren u nos! Brzo kao Motorhead, kratko kao Change of Ideas, jasno kao sXe. Euforija je bend koji sam gledao jako davno, kad je još sin Vlade Petrovića (Boba–Lude Godine) svirao. To nije vredelo ni pola pičke ‘ladne vode. E, a sad. Bez obzira što su jako neuvežbani, odnosno, mislim da bi Oreš bolje svirao bas nego basista Euforije, njihova muzika mi je prijala i pravi su izbor za predgrupu A.M.
Pred solidno popunjenom salom nastupiše Fat Wreck Chords puleni, ne tako mlađani i ne tako neiskusni. Njihova muzika se bazira na riljanjem po suvim električnim gitarama (!?!?), melodičnim, levičarskim tekstovima…. Moj komentar se odnosio na komparaciju u korist našeg Red Uniona. Atmosfera je prava prijateljska, ne preterano na distanci i ne preterano prisna.
