Predgrupe: That Shining Star, Last Hope, Hang i Hitman. Velika sala Doma Omladine, Beograd, 28. mart. 2005.
Ljudi su mnogo očekivali od ove svirke. Možda i previše. Koncert je najavljen za raniji termin, oko sedmice, ali ljudi su se skupljali tek sat vremena kasnije. Agnostic Front je ionako kasnio, pa je gig počeo u stvari na vreme, negde oko devet. U publici sam sreo neke ljude koje sam video poslednji put pre par godina; izgleda da su ovo jedine prilike da se vidimo. Ekipa u sastavu Miša & Darko tresPo + Mire i moja malenkost smo se polako gubili u velikoj masi ljudi koja je samo pristizala. Većina ljudi je bila u holu, tako da je nastup prve predgrupe That Shining Star odgledala samo šačica entuzijasta. Neko je spomenuo scenu? Khh… Khh… Čini mi se da im je ovo drugi nastup (sem ako se ne varam). Prvi su imali krajem decembra na Fat Prezidentu. Većina pesama su im baš brze, što posle nekoliko numera prerasta u monotoniju. Velika zamerka ide bubnjaru, koji je bio dosta nesiguran+dva ispadanja palice. Ali, dobro, bend postoji tek koji mesec, biće vremena da se poprave svi nedostaci. Držimo im pesnice!
Nešto oko dvadesetak minuta njihovog nastupa i mali predah do nastupa Bugara Last Hope. U velikoj sali je bilo prilično vruće, sem u jednom delu gde se osetio svežiji vazduh. Posle odmora i zajebancije u holu, upadam baš na početak Last Hope-a. Nisu me nešto dojmili na početku, ali kako im je nastup tekao, sve su bili bolji. Pevač zna dobro da se ponaša na bini, uspeo je da animira masu, koje je, ovog puta, bilo u daleko većem broju. Ne znam da li je bilo ljudi iz Bugarske, ali većina ljudi u tim prvim redovima je znalo skoro sve tekstove. Malo nabadačkiji fazon, ali mi je sve zvučalo jako dobro. Možda su mi tekstovi malo banalniji, ali nema veze. Svaka čast gostima.
Vrućina je već tad udarala jako u glavu, pa su česti izlasci bili normalna pojava. Hang je bio treći bend i mene su oduševili, za razliku od nekih ljudi koji su ih pljuvali i na svirci i na netu. Komentari tipa šta će Hang kao predgrupa Agnosticu? su potpuno besmisleni. Hang se, doduše, koncepcijski razlikuje od svih bendova te večeri, ali je i deset puta bolje zvučao. Pojeli su bukvalno sve. Mračna atmosfera, korišćenje čak četiri vokala je zvučalo zaista impresivno. Potresno izvođenje Pretend It’s Silence, standarno izvrstan bubnjar, gruvajući bas i zaista moćni vokali su podigli svirku Hang-a na nešto viši nivo u odnosu na standarde u hardkoru. Mislim da se Hang, baš kao Tibia, uopšte ne libi da eksperimentiše, što se, na žalost, ljudima na sceni uopšte ne dopada. Kompleksnost svirke je sve veća, ali sve to zvuči kao jedna skladna celina. Bend zaslužuje svako poštovanje.
Kao što je i bilo očekivano, Hitman su odsvirali kao poslednja predgrupa. Teško je reći nešto novo o njima. Svaki njihov nastup je ludnica, ljudi ih uvek jako dobro prihvate. Možda je Aca ovog puta preterao sa pričama između pesma ostalo je još samo ovolicno i slično, što je dosta smorilo ljude. Ipak, njegova pojava na bini je vrlo impresivna. Aca je pun samopouzdanja, što je i normalno s obzirom na njegove godine i iskustvo sa bendom. Lala po običaju raspoložen, Ilija moćan na bubnjevima… Odličan uvod u ono što zbog čega su svi došli.
Agnostic je počeo posle dvanaest, mislim da bilo skoro čak i pola jedan. Atmosfera u publici na usijanju. Ne mogu da se setim šta su prvo svirali, ali uvodne pesme su sve bile brze. Publika je sve odlično prihvatila, ali se vrlo brzo videlo da je bend neraspoložen, naročito Miret. Česte pritužbe na (ne)kvalitet ozvučenja, slab kontakt sa publikom i pozeraj su ono što će većina pamtiti sećajući se ove svirke. Jeste da su odsvirali gomilu dobrih stvari (Eliminator, Friend Or Foe, New Jack, Over The Edge, Undertow, Crucified, Gotta Go…), ipak ostaje utisak da sve to bilo preko kurca. Tehnički, bend svira perfektno, nema tu šta da se prigovori. Ipak, nešto oko pedesetak minuta je previše malo za ljude koji su očekivali mnogo više. Stretch Arm Strong su, za razliku od Agnostica ostavili srce u DOB-u, u septembru. To je ono što je najviše falilo u nastupu njujorških legendi. Najobičnija tezga nažalost. Ipak, moramo se naviknuti i na to da neće svi bendovi dati sve od sebe, kao što su bili slučajevi Intensity, Stretch Arm Strong, Out Cold… Zašto se osećam pokradenim? Čak i bis na kraju nije izvadio stvar. I na kraju da kažem da su, bez obzira na nesumnjiv kvalitet predgrupa, Destroy Promotions preterali, i da bi ubuduće trebali da smanje njihov broj na minimum. Znam da da svako voli da bude predgrupa Agnosticu, ali ljudi se premore i smore dok glavni bend ne počne. Nadam se nečem boljem u budućnosti.
