Akupunktura #9

111

Akupunktura #9, A5, 88 strana, srpski, kopiran.
Prva dama srpskog fanzinaštva je zasigurno najaktivnija od svih nas, brojevi joj izlaze barem dva puta godišnje, što je u ovoj besparici ideja sigurno za pohvalu. Novi, ili bolje reći stari broj (jer je posle njega izašao još jedan), dolazi nam na čak 88 strana, što je zaista odlično. Dugo nisam video ovako debeo fanzin, mada je uz malo truda i mašte mogao da stane i na znatno manjem prostoru. Elem, devetka je došla, a ja sam već i zaboravio šta je bilo u osmici. To je i pravi primer koliko je novi broj otišao daleko u pogledu kvaliteta. Posle niza brojeva urađenih u klasičnoj tehnici iseci i zalepi, Gaca nije odolela modernim tehnologijama i prešla je na kompjuterski dizajn. Da li to što ima 486, a ne pentium, ili što je još relativno neiskusna u kompjuterskom dizajnu, tek gomila propusta, nedoslednosti i grubih grešaka, odlikuju izgled ovog zina. Iznenađuje gomila belina, veliki razmak između kolona i pojedine strane bez preloma. Ipak, ovo je daleko bolje od zastarele kucaće mašine, a za prvi kompjuterski broj i više nego dobro. Videćemo kako će biti u sledećem. Kvalitet zina ipak leži u sjajnom Gacinom humoru, odličnim komentarima, svojstvenim samo lepšem polu, odličnim Bakinim receptima i sjajnim kolumnama. Recenzije se lagano povećavaju, mada priznajem da mi smetaju fantomska izdanja tipa NOFX – Maximum Hits ili Rancid – Greatest Hits 1993-2001. Takve stvari zaista kvare kompletan utisak kada su recenzije u pitanju. Nadam se da će Gaca u sledećim brojevima biti dovoljno zastupljena sa novim izdanjima, i da neće morati da pribegava recenziranju svakakvih pijačarskih kaseta. Intervjui su uglavnom domaći, ali pošto je autorka došla do internet veze, verujem da će sledeći broj biti bogatiji strancima. Za kraj bih izdvojio odličan tekst o Robert De Niru, sjajnom glumcu, čoveku koji je glumio u možda i najlegendarnijim filmovima današnjice (Kum II, Taksista, Vrelina, Lovac na jelene, Kazino…). Iako je fanzin već star nekih godinu dana, mislim da bi ljudi mogli da ga se dočepaju, jer mu je kvalitet neosporan, i pored činjenice da nam je fanzinaška scena (isključujući strip zinove) toliko jadna i bedna.

Gaca Kostić, Naselje Moše Pijade 9/6, 36000 Kraljevo

* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.

Prethodni članakSick Of It All – Live In A Dive
Sledeći članakAkupunktura #10

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime