Stara Pazova, klub Liverpool, 15. oktobar 2007.
Jelenko nije ni sanjao kako će mu ovaj bend osnažiti reputaciju kluba. Da mi je neko rekao pre samo godinu dana da će u Pazovi biti svirka ponedeljkom, pa još da će svirati Amerikanci, i da će sve biti puno, rekao bih mu da me zajebava. Al and the Black Cats su u svim najavama opisani kao rokabili kantri pank rok iz Mičigena. Sve ostalo nam je bilo nepoznato. Predosećao sam da ovaj bend nije običan zalutali farmerski kantri rokabili, koji je tu samo da prekrati sat vremena naših života.
Inače, bend The Black Cats čine tri klinca, ne više od 20 godina: Hju Skifington, Toni Kocaljo i Erik Souls, dok je glavna poluga benda, matora rokabili legenda Al Krivoj, ostao kod kuće, zbog srčanog udara koji je doživeo na početku turneje. Inače, Al je nekad bio glavni čovek iza benda The Fabulous Rockabillys, međutim od tog benda nije ostalo ništa, jer su ostali članovi bili ili u zatvoru ili su umrli. Matorom liscu je kao kec na jedanaest pala ludačka trojka, koja je sposobna da bude dve godine na turneji. Očigledno je da se Al posvetio menadžerskom delu, pa klinci mogu da opušteno sviraju, dok im duhovni vođa zakazuje koncerte po svim delovima sveta.
Atmosfera u publici je bilo skoro pozorišna u momentima kad su se tri klinca popela na binu. Hell Yeah! grmi iz mikrofona kontrabasiste Erika Soulsa, a potom slede pesme sa njihovog poslednjeg studijskog ostvarenja Shakin’ At The Knees. Prva stvar koju sam primetio je da momci nemaju nimalo treme, bez obzira na svoje godine. Očigledno je da u nogama imaju itekako koncertnog iskustva, i to po najrazličitijim prostorima. Kako je vreme prolazilo, tako se i vrela atmosfera sa bine prenosila u publiku.
Bend pored svojih stvari, svira i obrade Misfitsa, Džonija Keša, Džeri Li Luisa, pa i Motorheda, a sve to začinjeno vrlo uvrnutim katri rokabili fazonom, uz veliku dozu pank energije. Na bini su izuzezetna pojava. Mladi gitarista, očigledno tek dobio ličnu kartu, non-stop skače, ne prezajući ni da stane na šank, oduševljavajući sve pristutne. Kontrabasista bi opušteno mogao da glumi u nekoj pozorišnoj predstavi, i to ne nekog odbeglog ludaka, jer je pravio tako neobične grimase i upadice tokom čitavog koncerta. Bubnjar je izvanredan i savršeno nadopunjuje ludake ispred sebe, a u nekim trenucima je svirao stojećki.
Al and the Black Cats su sve oduševili. Iako većina ljudi ne sluša ovakvu muziku, njihova nesvakidašnja energija će naterati klince da nabave album ili da ponovo dođu da ih gledaju ako posete Srbiju.
