Dark pankeri iz Čikaga evo stigoše već i do petog albuma. Mislio sam da su već otišli duboko u mainstream, ipak ovo izdanje je još uvek za nezavisnog izdavača. Preslušavši album, jasno je svakom da je Crimson odskočna daska da Alkaline Trio uskoči u neki mejdžor voz. Nekada jako zanimljiv bend je potpuno smekšao, pesme su smeće, poredeći ih sa prethodnim ostvarenjima. Alkaline Trio su uspeli da prevare masu starih fanova, ali verujem da će pronaći neku novu publiku. Kreativni pad ovog benda je bio uočljiv još na prethodnom Good Mourning, kao i na splitu sa One Man Army, ali je Warbrain, koja se nalazi na Rock Against Bush kompilaciji, davala nadu da će novi album biti interesantan. I jeste, ali samo prva pesma. Crimson počinje sa Time To Waste, koja je veoma zanimljiva, zarazna i veoma mračna, sa odličnim introm na klaviru. Kreativnost je tu stala. Ostatak albuma se ruši. Emocije benda više ne izgledaju tako realno kao na prethodnim albumima. Sve mi je nekako veštački, kao da su na silu pisali pesme. Alkaline Trio je i ranije bio darkerski bend, ali sada kao da su poželeli da to maksimalno istaknu. Sam pogled na omot je dovoljan da gotovo pretpostavimo da su postali gothic bend. Uglavnom mi to nije bitno, ali u ovom slučaju mi je očigledno da je bend želeo nekog da šokira, samo mi nije jasno koga? Sa druge strane, muzika je najobičnija reciklaža svega što su pokazali na prethodnim ostvarenjima. Napravili su odlične refrene, ali su pesme potpuno prazne i skoro nekoherentne. Šteta što se ovo desilo, ovaj bend je bio jedan od najkvalitetnijih na indie rock sceni. Verovatno najveće razočarenje godine.
Vagrant Records
www.vagrant.com
www.alkalinetrio.com
