Počinjem se zaljubljivati u ovaj ‘talijanski još kad ga ovako lepo peva Marta. Nadam se da bar upola dobro izgleda k’o što peva i o’ma idem u Torino (da berem grojze). Kako sakriti ono prvobitno fanovsko oduševljenje i racionalno privesti recenziju kraju kad emocije naviru? All d’ Ways, mladi bend na ovom CD-u sa 4 pesme otkriva da punk-core ne mora biti klišeizirana kalifornijska melodika, niti NY (old school, new school) čukanje, a da opet može sjajno i poletno zvučati. Ubedljivo najveća hitčina je treća stvar na CD-u tj Mani. Produkcija jasna, jednostavna, sasvim primerena veličini benda. U samoj svirci nema ničeg senzacionalnog osim velikog početničkog entuzijazma, ljubavi i kreativne ženske svežine. Za početak i više nego dovoljno da bude zapaženo. Zovite Andreu ili skidajte pesme sa neta. Držaće vas bar dok ne stigne njihov album prvenac. Do tada ALL d’ WAY!
Scatti Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
