All Wound Up je zaista krajnje klišerski bend. Tipičan primer klasičnog Tooth And Nail benda, i u tekstualnom, i u muzičkom, pa čak i što se omota i dizajna istog tiče. Ovu priču sam već sto puta video. Melodija sa pekmezavim vokalom, tekstovi o ribama i problemima sa njima, a jedino muzika uspeva da me zadrži duže vreme uz ovaj album. Sama muzika mi je odlična, pošto nije spora, ima sjajnu melodiju, mada tužnu, sa drugom tercirajućom gitarom. Međutim, ravan i krajnje dosadan vokal je upropastio svu muziku i svu njenu lepotu. Vidi se da momci strašno kopiraju No Use For A Name, pogotovo u toj drugoj gitari i pomalo u bek vokalima, ali daleko je to od gore pomenutih prosljavljenih kraljeva melodije. Da ne bi sve ispalo crno, neke pesme se izdvajaju i vade album od totalne propasti. Prva stvar mi je super i zove se One Hundred Percent Of Nothing, potom druga Any Other Way i peta Reason. Što se omota tiče, radio ga je isti lik koji je radio i omot za bend Zao, sa velikim rasterom, mat papirom i potpuno istim fontom kod tekstova. Iako to rešenje nije nimalo loše, ne sviđa mi se da istu stvar vidim kod dva krajnje različita benda. Sve u svemu, da nije sranje vokala bend bi bio veoma dobar ovako samo prelazna ocena na granici popravnog.
Tooth And Nail Records: 3522 West Government Way, Seattle, WA 98199-1323,USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
