Ne dozvolite da vas orkestrirani jednominutni intro navede da je ovo industrial album. Ne. The Harvest je od početka do kraja, metalizirani hardcore, ni manje, ni više. Što bi stari inženjeri rekli, gotovo po Jusu. Kada eksplodira prva pesma Angels Don’t Burn, Alove For Enemies ne popuštaju, čvrste gitare apsolutno dominiraju zvukom benda. Ne mogu baš da kažem da su brutalne, ali ima i tih momenata. Pesme su uglavnom u srednjem tempu, sa čestim mosh delovima, uz veliku upotrebu duple pedale. Da čitava slika ne bi bila dosadna, pobrinule su se solo deonice na gitarama, koje u pozadini popunjavaju sve rupe. Vokal varira od delova pesma, ima tu onog klasičnog brutalnog vokala, ali i normalnog koji govorimo (to je izgleda jako moderno u poslednje vreme). Česte su i kombinacije ta dva istrovremeno. Tekstovi su uglavnom hrišćanski, ali ima i onih koje govore o zajedništvu na sceni. Zasmetalo mi je što su bas i bubanj dosta povučeni u odnosu na dominirajuće gitare. Ipak, muzički nije moglo drugačije. The Harvest nije album koji će vas oduševiti, ali nije ni za podcenjivanje. Iako ne donosi apsolutno ništa novo, mislim da zaslužuje šansu. Za debi izdanje sasvim pristojno.
Facedown Records
www.facedownrecords.com
www.aloveforenemies.com
