Slušajući fenomenalni Derozer, potpuno sam se zaljubio u italijanski jezik. E, sad, vi se sigurno pitate, o čemu govori ova budala, zar ne vidiš naziv benda i naziv albuma?! Dobro, okej, smirite se, možda ste i u pravu. Naziv benda je na finskom, dok je naziv albuma na španskom (jel’ neko zna šta to uopšte znači?). Bend je ipak, razočaraću vas, iz Italije. Prc, eto vam ga. Pa se sad vi pravite pametni još jednom. Tekstove nisam previše čitao, mada koliko sam video nisu toliko zadrti svojom ideologijom koliko većina bendova sa ove etikete jeste. Ali, muzika… Brateeeee… Ovde ima gomila super stvari i rešenja. Street punk, malo hc-a, ima rokenrola, naravno ska je tu prisutan, a sve to začinjeno sjajnim melodijama. Vokal mnogo podseća na majstora iz Derozera, ili to mene uši varaju čim čujem italijanski? Kreativnost benda je zaista velika, jer je svaka pesma različita, i u samoj pesmi prepliću gomilu raznoraznih uticaja (čak sam čuo i harmoniku jednom!). Očigledno da je bend veoma zreo, postoje deset godina i to su sjajno pokazali na ovom albumu. Ipak, za neki bolji sud, itekako je potrebno čuti i prethodne albume. Možda je ovo najgori album, ko zna? Ukoliko volite da istražujete muziku koju volite na malo drugačiji način, mislim da će vam ovaj bend biti od velike pomoći. Uzetno prijatno iskustvo i obavezna nabavka.
Mad Butcher/Kob Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
