Screamo je jedno od najgljupljih imena za podžanr u ovom mikrokosmosu zvanom emo metal, ali čovek jednostavno ne može da porekne da ogromna masa nove generacije voli da kombinuje intenzivni hardcore zvuk sa emom. Naravno, rezultati su često jako loši, ali pojedini bendovi, poput Atreyu, rade zaista kvalitetno. Kalifornijski bend, očito umoran od monotonije današnjeg emo metala, potražio je inspiraciju u daleko širem muzičkom spektru. Atreyu će svakako morati da se bore da osvoje fanove, pošto su previše gotik da budu emo, previše metal da budu pank i previše emocionalni da budu metal. Na svom prvencu iz 2002. godine Suicide Notes and Butterfly Kisses, dokazali su da imaju talenta za fantastične screamo vokale. The Curse je otišao još dalje. Njihove metal deonice su pune melodija, tehnički odlično potkovane, progresivne, sa malom dozom skandinavskog melo metala. Gitaristi lagano putuju sa vikinškim metal rifovima, spuštaju se dole sa In Flames harmonijama i dodaju malo death metal začina, čisto da ne bude sve po standardu. Umesto bombastičnih metal epova od po deset minuta, Atreyu se zadržavaju na trojki, čime ne dopuštaju ni najmanju mogućnost da nas guše. Svaka pesma ima puno potencijala, naročito prelepa treća Right Side of the Bed, koja u potpunosti zaobilazi pank, gađajući nas nekim od najboljih metal momenata. Melodije su fantastične, vokali se prepliću, dok harmonične gitare, u gotovo Iron Maiden fazonu, izvanredno pune zvuk toplim tonovima. Ako album ima manu, to su možda tekstovi, koji su isuviše patetični, mada pojedini komični momenti vade stvar. Ukoliko bend odustane od tog emo šablona pisanja tekstova i više se posveti onome što najbolje znaju da rade, a to su harmonične melodije, mislim da će Atreyu biti jedan od glavnijih faktora američke i svetske emo/hardcore i metal scene. Za sve screamo fanove, ovo je pod obavezno, mada ni ostali ljubitelji melodičnog zvuka ne bi trebali da propuste The Curse.
Victory Records
www.victoryrecords.com
www.atreyurock.com
