Skoro deset godina radim ovaj fanzin, i uvek sam suočen sa istim problemima. Emo-punk, emo-rock i kakav-god-već-emo ne posustaju nimalo, već bombarduju tržište novim i novim izdanjima, koje liče kao jaje jajetu. Lady Melody je već pre nego što mi je na kućnu adresu stigao disk, na internetu proglašem albumom godine, otkrovenjem u punk rock svetu itd. Znavši da je debi album bio najobičnije presipanje iz šupljeg u prazno, dosadna emo priča već odavno ispričana, a i da je Kung Fu Records iza svega, nisam bio naročito uzbuđen kada sam ubacivao disk u cede plejer. Moja (ne)očekivanja su se obistinila. Za mene je ovo jedno te isto, preslikani copy-paste prvi album. Da ne grešim dušu, možda je pevač više zapomagao i kukao nego ranije (jadnik je propisno odrao grlo). Jedanaest pesama, koliko se nalazi na Lady Melody, producirao je gospodin Bill Stevenson, specijalista za emo-punk, i mogu reći da je to praktično jedina pozitivna stvar na ovom izdanju. Perfektno se sve čuje, sve je na svom mestu, naročito gitare, mada je vokal, očigledno s namerom, pojačan blago u odnosu na ostatak benda. Nemojte se čuditi ako naletite na ovaj bend na nekom od MTV kanala. Tu im je i mesto, da budem iskren.
Kung Fu Records
www.kungfurecords.com
http://www.myspace.com/audiokarate
