Odakle niču svi ovi emo bendovi? Audio Karate, bend neverovatno glupog imena je još jedan Ataris klon, totalno klišeiziran, prepun emocija, sporih gitarskih poluakustičnih delova, odlične produkcije, ali očajne svirke. Znam da Kung Fu Records uglavnom gura ovakve bendove na svetlo glavne pozornice, međutim toliko neoriginalnih delova je sakupljeno u svirci mlađanih Karatista, da mislim da bi ih i riba iz Windfall odvalila od šamara. Da ne bi recenzija ostala samo na ovome, rešio sam još jednom da preslušam čitav album. Ovog puta sam više video The Get Up Kids uticaja, pa čak i nekih Lagwagon solaža, ali je sve to toliko jadno da sam ubrzo batalio slušanje. Jedina pozitivna stvar je genijalna produkcija Trevora Kejta (Face To Face), koji ovam albumu ipak donosi ocenu 2- umesto zasluženog keca.
Kung Fu Records: P.O. Box 38009, Hollywood, CA 90038, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
