Autistic Youth nisu toliko nepoznat bend koliko vam se čini u prvi mah. Nonage im je već treći album, a u svojih desetak godina postojanja obišli su Ameriku uzduž i popreko. Već na prve zvuke vam je jasno da svoj stil duguju punk rocku osamdesetih. Bacio sam pogled na prva dva izdanja Where Landmine Beach i Idle Hands i tu je odličan miks Adolescents i Angry Samoans, uz moderan pristup produkciji. Zvuk na Nonage je napredovao otprilike na način kao što je M.I.A. promenio fazon između Notes From The Underground i After The Fact, tamo sredinom osamdesetih. Zadržali su sve što je bitno u zvuku, mnogo sazreli, ubacili neke nove zanimljive momente i naterali me da ih danima slušam. Očigledni Adolescents uticaji su i dalje prisutni, ali sad imamo suptilne momente koji podsećaju na Descendents iz perioda kad je Milo otišao na faks. Neki će primetiti takođe sasvim diskretne, ali dovoljno primetne uticaje ranog Dag Nasty. Možda će nekom površnom konzumentu američkog panka osamdesetih ovo biti sve jedno te isto, ali se razlike itekako primete.
U zvuku benda se vidi da nisu iz Kalifornije, već dolaze severnije, iz Portlanda. Kad kažem Kalifornija, mislim na taj klasičan fat/epitaph zvuk, koga ovde bukvalno nema nigde. Ovo je čistokrvna melodija, ali su harmonije drugačije. Akordi imaju brze promene, struktura pesama je prilično utegnuta. Formula je dobitna, mada neki koji baš i ne vole punk rock će reći da ovde ima dosta stvari koje se ponavljaju. Slažem se. Harmonični vokali se smenjuju sa odličnim melodijama, ali ono što ih izdvaja iz većine bendova su sjajne gitare, naročito solaže koje su na ivici garaže.
Zvuk je povremeno sirov i to mi se jako dopada. Autistic Youth su uspešno uspeli da spoje tradicionalan zvuk ranih osamdesetih ili možda koju godinu kasnije i da opet budu dovoljno dopadljivi u današnjem modernom muzičkom svetu. Portland ima smaračku klimu sa puno kiša, a kišovita atmosfera nije prisutna na albumu. Ovde je zvuk topao, i iako dolazi sa Zapadne obale, meni je nekako bliži onome što su radili bendovi sa Istočne obale, naročito iz Vašingtona. Taj vašingtonski šmek je na Nonage dodao upravo ono što mu je falilo na prethodna dva albuma. Pesme su prilično izjednačene međusobno i nepotrebno je sad nabrajati koja se izdvaja. Već posle par sekundi kad pustite album, biće vam jasno da je ovo nešto što ćete danima slušati.
Dirtnap Records
http://www.dirtnaprecs.com
https://www.facebook.com/autisticyouth
