Ova dva izdanja recenziram uporedo iz razloga što sam ih u isto vreme pazario i jedno za drugim naizmenično detaljno preslušavao. Od onih kategoričnih, koji ili ne obraćaju pažnju na Dischord-ove bendove novije generacije ili uopšte ne konzumiraju ovakav zvuk, a imali su prilike da pre mene, negde u prolazu, čuju ova dva izdanja, načuo sam kako su dosadna i kako je to već presipanje iz šupljeg u prazno. Ja se, kao veliki ljubitelj vašingtonskog iživljavanja, nisam osvrtao na ovakve izjave i moram priznati sa zadovoljstvom preslušao najnovije izdanje Bluetip-a i izdanje Autoclave-a, koje i nije sveže, jer je materijal koji ga čini sniman još tokom ’90 i ’91 godine. Ostvarenje prvopomenutih, koje u nekih četrdesetak minuta, u neku ruku prepoznatljivog zvuka, obiluje zanimljivim momentima, pre svega muzičko-tehničke prirode, a potom i onih koji se tiču tekstova, ostavlja upotpunjen utisak, tako da ga stvarno preporučujem svima. Autoclave, bend možda zanimljiv i zbog toga što ga čine četiri devojke koje su sa sviračke strane odlično odradile posao, ostavlja sličan utisak, koji može biti utoliko jači zbog činjenice da njihova muzika uočljivo ne podseća na druge bendove sličnog opredeljenja. Nabavite.
Dischord Records: 3819, Beecher St. NW Washington, DC 20007, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
