Priča o bendu Avail počinje u gradiću Reston, u državi Virdžinija. Četvorica od sadašnje petorice u bendu su živeli u tom gradu i osnovali bend kao srednjoškolci, vežbajući kod roditelja u garaži. 1990. glavni tekstopisci Jim Benks i Tim Barry se sele u Ričmond. Sam grad je bio glavna tema u Timovim pesmama, ogledajući se kroz zagađenja izazvana lokalnom industrijom, astronomskim brojem ubistava, kao i klasnim borbama u svom komšiluku tako da su pesme skoro uvek veoma iskrene i lične. Bend je sredinom 1999. sa prešao na Fat Wreck Chords, pa je to bio jedan od razloga za razgovor sa ubedljivo najluđim članom ovog benda, koji sam sebe zove cheerleader. Pogađate, radi se o momku koji se zove Beau Beau, a odgovore na moja pitanja pročitajte u nastavku.
Kako ste se sakupili u bendu, koliko dugo ste zajedno i da li je bend prošao kroz puno izmena u postavi?
Pa, sakupili smo se kao grupa klinaca koji su želeli da sviraju, ništa specijalno razumeš? Jebote, pa mi smo zajedno već deset godina! Nismo imali previše promena u postavi kao, hmm, recimo Gorilla Biscuits.
Da li imaš vremena da pišeš pesme dok ste na turneji? Da li posebno odvajaš vreme ili pišeš kad ti se digne?
Nikada nismo imali vremena na turnejama za tako nešto ozbiljno, znaš ono, spavanje, vožnja, ali imamo probe pet puta nedeljno kada smo kući, pa sve radimo tada.
Da li postoje reči kojima možeš opisati način na koji pišeš pesmice? Da li ima nešto u životu ili nešto u vašim životima što te inspiriše?
U osnovi, ono što nam se događa nas inspiriše, ali čak i to je pomalo dosadno, ali koga je još briga za to!?
Znam da ste imali puno koncerata, ali da li postoji neki za koji možeš reći da je definitivno najbolji?
U jebote, mnogo teško pitanje. Ipak smo mi pankeri i ne bavimo se teškim stvarima.
Karte za vaše svirke su uglavnom veoma jeftine. Da li imate problema što su karte tako jeftine?
Nemamo nikakvih problema. Totalno želimo da svirke budu što jeftinije, ali ponekad nisu. Ipak, mi zadnji odlučujemo o tome kolika će konačna cena karata biti na svirkama koje organizujemo i niko nam neće govoriti šta ćemo da radimo (to, care!)
Koje bendove slušate i koje volite da gledate uživo? Da li postoji neki bend sa kojim bi rado išli na turneju?
Mi slušamo tako veliki broj bendova da mislim da imamo sreće što smo svirali sa većinom koje volimo. Sada mi ne pada na pamet ni jedan sa kojim bi svirao, ali sam siguran da ih ima na gomilu.
Kakva je organizacija Food Not Bombs i da li još uvek radiš za nju?
Ona hrani beskućnike. Divna je stvar što sav novac od svirki (koji zaradimo) dajemo njima kao naš doprinos.
Šta misliš koliko oprema, budžet i mesto snimanja utiču na kvalitet zvuka?
Bože, mislim da itekako utiče na zvuk, ali ponekad je isuviše grub (krš) sound super stvar, jer što stariji postaješ i saradnjom sa raznim studijima postaješ bolji, te mi se sve to sad čini kao veoma jednostavna stvar.
Kako ste se našli na Lookout! Recordsu i zašto ste potpisali za Fat Wreck Chords?
Ustvari nikada i nismo potpisali za Lookout! Oni su nam reizdali samo prvi album, a zajedno smo ostali u jako dobrim odnosima, posebno sa Larijem Livermorom, tako se to dogodilo. Što se tiče Fat Wrecka, mi smo tražili njih, a oni nas, tako da je to bio dodatni plus što se distibucije tiče.
Šta najviše voliš/mrziš kad si na turneji?
Mrzim što sam daleko od mojih pasa i devojke, ali imam potrebu da idem, znaš to je traveling bug.
Kakvu su nastupi u Evropi?
Skoro isti kao i ovde, samo manji. Punk/HC scena je svuda ista, samo su ljudi različiti.
HC svirke ponekad izmaknu kontroli zbog nekontrolisanog besa i nerazumevanja među klincima i fanovima bendova. Kako se to može izbeći?
Ma otkud znam, mislim da su naša poimanja dobrog i lošeg različita, pa ko sam ja uopšte da sudim?!
Koji bi savet dao klincima koji tek osnivaju punk bendove?
Samo svirajte ono što volite, radite to za sebe, jer je mnogo teže nego što izgleda, ne očekujte da ćete od toga živeti, zato se zezajte.
Spremate novi album, kako to ide?
Doliko dobro da izlazi čim ga završimo, zato načuljite uši i pratite vesti.
Šta mislite o komercijalizaciji panka i ostale alternativne muzike?
Stvarno me ne zanima, nisam ničiji sudija, pa ko god hoće da svira za bilo koga ne smeta mi. Plus svi bendovi koje sam slušao kao mlad su bili na major-ima, pa šta?!
Kao dete osamdesetih, kroz kakve si faze prošao u životu? Da li je bilo loše?
O sranje, pa bio sam loš skejter, onda skinhead skoro 10 godina. Takođe sam bio sXe neko vreme, onda sam voleo mnogo da pušim, pa sam i to prestao.
Koliko će se sledećih 20-30 godina tvog života razlikovati od predhodnih?
Pa, jebem mu mater, nemam pojma!
A neke tajne o članovima benda, koje bi želeo da podeliš sa nama?
Tim priča u snu, Gwomper previše duva, Joe škripi zubima u snu, a Ed ima ružičaste činele, hahahahahaha.
Da li je muzika promenila tvoj život na bolje ili na gore?
I jedno i drugo, sigurno.
Nekoliko završnih reči za naše cenjene čitaoce?
Uhmmm, evo vam adresu, pa nam pišite: P.O. Box 4785, Richmond, VA 23220, USA.
Pozdrav, Beau Beau
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #3, marta 2000.
