Slušajući Beatsteaks, teško je shvatiti da su nemački bend. Sve pesme su na odličnom engleskom, bez tragova čuvenog nemačkog naglaska. Dvanaest pesama u tačno 32 minuta predstavljaju savršenu pozivnicu za katalog nekih britanskih ili američkih punk rock bendova. Beatsteaks su očigledno sama elita nemačkog panka, ali ovim albumom kao da su želeli daleko više, kao da su poželeli da se pokažu i daleko širom auditorijumu. Smash Smash je savršeni primer kako se u punk rocku može snimiti album koji verno prenosi atmosferu živih nastupa. Kako su to uradili? Ideja producenta benda Mosesa Schneidera je bila da bend napravi turneju po studijima. Studijima?? Da, studijima, dame i gospode. Bend je lutao po Nemačkoj, snimao kao lud dve nedelje, imao brdo verzija od svake pesme, da bi na kraju odabrali ovih 12. Zvuk benda se bazira na energičnim rokerskim rifovima, upakovanim u punk rock fazon, uz upotrebu dosta brejkova, pa čak i nekih rege momanta, koji su me podsetili na The Police. Hello Joe je očigledno tribute legendi Joe Strummer-u, u kojoj se oseća London Calling. Clash uticaja ima na mnogim mestima, naročito u Hand In Hand i My Revelation. Bend je ovim albumom pokazao da ima itekako materijala i za daleko inventivnije pesme. Ipak, oseća se izvesna stegnutost, a možda i strah da se ode dalje od ustaljenih punk rock referenci. Nadam se da će ovaj bend svoj neosporni talenat i definitivno dokazati nekim sledećim ostvarenjem. Do tada, možemo samo da uživamo u njihovoj diskografiji.
Epitaph Europe
www.epitaph.com
www.beatsteaks.org
