Beograde Dobro Jutro #3, A5, 20 strana, srpski, štampan.
Posle čini mi se dve godine apstinencije, na srpsku fanzinašku pank scenu se vraća veoma dobri beogradski street pank fanzin Beograde Dobro Jutro. Za razliku od prethodna dva izdanja, u ovom trećem Peca je jedini autor, što po meni daje mnogo veći lični pečat. Po prvi put je štampan, ali dizajn, iako je rađen na kompjuteru, neodoljivo podseća na one stare legendarne fanzine koji su se radili klasičnim cut & paste putem. Dakle, priprema, dizajn i štampa su na prvoklasnom nivou. Što se sadržaja tiče, on je prilično izmešan, ima tu i novih stvari ima i matorih, ali pošto Peca priprema mega izdanje sa Mišom (Ne Okreći Se Zine), odlučio je da deo materijala prebaci u svoje lično izdanje. Iako je ovo trebalo da predstavlja mega newsletter, ipak je izašao u formi fanzina. Sad, koliko je dobro što ima dvadeset strana, to vi procenite sami, ali pošto su slova dosta mala, ipak ima dosta materijala da se čita. Pored vesti, u broju se nalazi i info za bend Attila The Stockbroker, koji je dosta inspirativno napisan (Dr. Srele), potom solidan intervju sa gospodinom Robertom od Nordiska, koji je čini mi se zaljubljen u srpske bendove, dok ostatak čine recenzije, što fanzina, što izdanja, uglavnom ska i street punk usmerenja. Najbolji deo fanzina su recenzije, za koje mislim da su izvrsne i od svih domaćih fanzina ubedljivo najbolje napisane. Sve je objašnjeno na prilično opširan, ali krajnje jednostavan način. Ono što mi se ne sviđa to je klasična ironija autora ovakvih fanzina prema hardkoru, melodičnom panku, odnosno svemu što nema veze sa skinhead kulturom. Mislim da je potpuno bezveze potrošiti veliki prostor za pljuvačinu prema Hitmanu i dokazivanje kao autor to ni u ludilu ne bi slušao. Da li zbog toga što bi ga njegova ekipa zajebavala, jer on sluša hardcore, ili nečeg drugog, nemam pojma, ali da mi je pomalo jadno, to je sigurno. To se naravno ponavlja i u recenziji mog zina, u kojoj je do pola preterano ishvaljen, a u drugoj polovini popljuvan maksimalno. Ponos koji imaju autori streetmusic fanzina su ono što ih definitivno sputava da realno sagledaju stvari. Ukoliko misle da su hardcore tekstovi klasični, neka slobodno pogledaju gomilu street punk i oi! bendova koji liče jedni na druge kao jaje jajetu, i neka vide da svi pišu o uvek istim temama. Pre nego što počneš da pljuješ po komšiji, prvo se zagledaj u sopstvenu baštu. Sve u svemu, prilično dobar mini zin, bez obzira na autorovu ograničenost na skinhead kulturu.
Predrag Popović, Maksima Gorkog 11, 11000 Beograd
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
