Ovih dana je strašno teško biti originalan. Muzičari se prosto utrkuju ko će da izda originalniju i blesaviju muziku. Potpuno im je nebitno da li je sama ta originalnost sranje ili ne. Koncepcija pod-žanrova je gotovo usavršena, više i nema bendova koji sviraju čisto hardcore ili punk ili nešto slično. Eksperimenti su svuda oko nas: imamo devojke koje vrište kao da imaju sto kila, momčiće kojima bi i Bionse pozavidela na visokom glasu, bendove koji prave pesme od deset minuta, gde kombinuju sve i svašta (u narodu popularni pominjara bendovi), pankere koji prave akustične folk pesme. Ma ima svega. Bendovi su stalno koncentrisani da otkriju novi pravac u neistraženim muzičkim teritorijama. E, sad ovde imamo Blessthefall, bend koji jednostavno nije originalan. Preslušavajući njihovo poslednje studijsko ostvarenje Witness, očigledno je gde bend vuče svoje uticaje. Ćapili su tehniku The Devils Wears Prada, refrene od Saosin, čiste melo vokale od Inhale Exhale. Gotovo je suvišno reći da nisu jedan od originalnih bendova na sceni. Sa druge strane, znaju dobro da sviraju i ne trude se da budu inovativni. Sasvim su okej sa tim da kradu ideje od drugih i da to dobro ukomponuju. Ako ćemo iskreno, to radi većina bendova danas. Šta onda ovaj bend izdvaja iz gomile sličnih? Mene je iskreno privuklo to što njih ne zanima previše da budu zapaženi, da ostave u zaveštanje nešto specijalno i zanimljivo, njima je prosto zabavno da prave pesme, pa kakve god ispadnu. Meni se sviđa što nisu ubacivali previše životinjskih vokala, od kojih pate gotovo svi bendovi metalcore pravca. Zato Blessthefall i ne možemo da strpamo u tu kategoriju, već im više pristaje da budu deo širokog pojma zvanog post-hardcore. Tako je i meni lakše. Turim ih tu i ne zamaram se previše. Mnogo pričam, a malo kažem, reći ćete vi. Kakav je album? To je sad već prilično diskutabilno. Jednima je super, drugima je sranje, a ja ću se naći između ta dva ekstrema. Album praktično može da počne od pete pesme, ono prethodno obrišite bez trunke srama. Super melodije, mnoooogo dobro pevanje, odlična atmosfera. Samo sam poželeo da su malo ubrzali. Do kraja albuma se stiče utisak da je bend sve posvetio zabavi i da su vam pesme već poznate od ranije. Krajnji utisak mi je podeljen. Sa jedne strane imamo osvežavajuć i lep album koji nije dosadan poput većine metalkor albuma u poslednje vreme, već je prosto zezatorski i bez pretenzija napravljen. Sa druge strane je previše ponavljajuć, da vam je teško da zaključite da li se bend trudi da bude isključivo pod drugim uticajima, a ne i svojim. Ukoliko želite novu muziku da slušate, a tražite nešto što nije previše naporno, što ima lepe melodije i vokale, a uz malo vrištanja, eto vama lepe zabave. Meni je ipak dosta.
Fearless Records
http://www.fearlessrecords.com/
https://myspace.com/blessthefall
