U karijeri dugoj gotovo dve decenije i tačno deset godina od izuzetnog prvenca Part One iz godine bombardovanja, novosadski melodični punk rock band Blitzkrieg konačno objavljuje nastavak onoga što je trebalo da se desi još pre par godina. Ipak, neke stvari koje možete pročitati u intervjuu su uticale da se bend raspadne 2001. godine, čime je publika ostala uskraćena za drugi album. Srećom, bujanje novosadske scene i gomila matorih bendova koja se vratila (knjiga Novosadska Pank verzija je izgleda puno pomogla svemu tome) uticali su da se bend ponovo oformi 2006. i da povremeno uživo nastupa. Ovaj album je bio dugo u pripremi. Nekoliko pesama sam prvo čuo na myspace strani, par uživo i na prvo slušanje mi je sve nekako bilo čudno. Bend je u potpuno uspeo da zadrži zvuk iz devedesetih, melodični punk rock sa jakim gitarama, dobrim solažama, pevljivim refrenima i starim dobrim tekstovima, tipičnim za novosadske bendove o beznađu i izgubljenoj generaciji. Bend ponovo čini četvorka, ovog puta je je Nemanja na basu i vokalu i Nikola na ritam gitari. Bendu su se priključili braća blizanci Vučić, Marko na bubnjevima i Vojin na drugoj gitari, koji su na novosadskoj sceni itekako poznati, pošto su svirali u mnogim bendovima. Sa nestrpljenjem sam počeo da slušam album i završivši ga i kasnije nekoliko dana besomučno slušajući ispočetka, nekako mi je utisak podeljen. Produkcija je jako dobra, pevanje – konačno kako treba, odlično odsvirano, dobra atmosfera. Ali… Album otvara pesma Opet smo tu, fantastična, veoma pevljiva pesma, koja predstavlja savršen uvod za album. Pozitivne vibracije se tu prekidaju, jer sledi Izdaja, potpuno depresivna pesma, koja kao da je izašla iz devedesetih. Odlične melodije, melahnolija i vi pomišljate da je bend sigurnim koracima nastavio priču sa prvom albuma. Sledi Laž, Dullessov (Mitesers) tekst, i potpuno drugačija muzika. Meni se jako svideo tekst, jer govori da direktan način o licemernosti ljudi. Ipak, refren je pomalo spor i tu album počinje da gubi na energiji. Potpuni promašaj je u pesmi Srećan, koja na klinački način govori o zaljubljenosti. Razumem ja i romantiku i zaljubljenost, ali smatram da će se ova pesma svideti samo mlađoj publici. Ironično ili ne, to je tek možda druga i poslednja pozitivna pesma na albumu, koji odiše melanholičnošću Novog Sada. Meni se svidela Savršen dan, odličan tekst o beznadežnosti savremenog društva i ravnodušnosti. Odlične melodije, atmosfera gotovo ista kao sa prvog albuma. Instant hit! Još jedan dan, još jedan izbubljen san, nikome nisi potreban! Još dve-tri potpuno prosečne pesme i kraj albuma. Ovaj album bi verovatno mnogo bolje prošao da nema zaleđinu betonskog stuba u vidu fantastičnog prvog albuma. Deset pesama, od kojih pola predstavljaju debeo prosek, a druga polovina maestralni talenat benda, ipak ne mogu da zadovolje probirljivi ukus publike. Krajnji utisak je uspeo da pokvari i neverovatno loše urađen omot. Nisam dugo video nešto tako nemaštovito i potpuno pogrešno. Inače, omot je radio fotograf Pampus, u novosadskim krugovima prilično poznat fotograf na koncertima. Ipak, čovek je ovde potpuno promašio priču. Iz priloženog gore levo možete da vidite da omot više pristaje nekom metal bendu, nego li punk rock bendu sa izraženim stavom. Opet, mnogima ovo neće smetati, ubaciš disk i slušaš muziku, ali je šteta da se tako nešto dogodi. Na kraju, koje reči da upotrebim da sumiram utiske? Prvo, neverovatno mi je drago što se ovaj bend vratio i što ponovo stvara novi materijal. Drugo, atmosfera i koncepcija pesama su iste kao na prvom albumu, samo je sad daleko bolje pevanje i produkcija. Treće, album je kratak, a sa pola prosečnih pesama se čini još kraćim. Ali, mislim da je najbitnija stvar da je rad novosadskog Blitzkriega za svako poštovanje i da će treći album, za koji se svi nadamo da će ugledati svetlost dana, ispraviti sve greške i ovaj bend prikazati u pravom svetlu. Do tada, preslušajte 2nd i dajte svoj sud.
SKCNS Novi Sad
http://www.skcns.org/
http://www.myspace.com/skcns
http://www.myspace.com/blitzkriegnovisad
