God grant me the serenity, to accept the things that I cannot change, the courage to change the things that I can, and the wisdom to know the difference…
Kada sam čuo uvodne reči molitve shvatio sam da ovaj mini album neće biti običan novi album B4B. Posle godina provedenih na čikaškoj etiketi Victory Records (poslednji album za njih je bio Outlaw Anthems iz 2002. godine), hardcore legende iz Bostona se vraćaju novim ostvaranjem za sve bolju etiketu Thorp Records, koja je u poslednje vreme postala poznata prvenstveno po povratničkom Madball singlu. Blood For Blood nam se ovog puta predstavljaju sa izdanjem koje ne mogu nazvati ni EP-jem, ali ni albumom, jer traje samo 16 minuta, sa ukupno 8 pesama i jednom obradom. Bend nas je navikao na promene u postavi, tako da ponovo imamo novog bubnjara. Neil Dyke se pridružio već starosedeocima (Eric ‘Buda’ Medina – vokal, White Trash Rob – gitara i Ian McFarland – bas). Album počinje molitvom A Prayer To The Night Sky, koju izgovara Rob i kratka je, jasna i vrlo dobar uvod za dve fantastične pesme koja slede. Serenity traje samo dvadesetak sekundi, ali je očigledno pravljena smišljeno kao savršen prelaz ka praktično prvoj oficijelnoj pesmi Hanging On The Corner. Tekstovi su oduvek bili vrlo jaka strana ovog benda, što je slučaj i na ovom albumu. Potresna iskustva članova benda, život u surovom okruženju se osećaju u pesmama (Oh my sweet, sweet Jesus Christ / Another Saturday nght / And I’m hanging once again / On my private little corner of hell). Stvar koja je verovatno najviše iznenadila ljubitelje B4B je što se bend uopšte ne libi da ubacuje razne melodije. Recimo Live The Lie je klasična B4B old skul krljačina, dok je već sledeća A Rock N Roll Song dosta sporija, ima rokerske gitare i zvuči jako zanimljivo. Ali, opet, ima puno agresivnosti u vokalima, pogotovo u bekovima. My Jesus Mercy i City Boy su najagresivnije pesme, u njima se oseća ogromna količina besa, dok je obrada klasika Runaway potpuno suprotna, ali totalno u B4B fazonu. My Jesus Mercy ima veoma potresan i težak tekst i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Album se završava sa reprizom Serenity. Kao bonus, na kompjuteru možete pogledati zanimljiv dvadesetominutni dokumentarac o snimanju albuma Road To Serenity, koji podseća na poslednji EP od Madball, gde ste takođe mogli da pogledate sličan video materijal. Serenity je trijumfalni povratak meni veoma dragog bostonskog hardcore benda. Bez obzira na kritike da je bend navodno smekšao i da je uradio kratak album, mislim da bi ovo izdanje trebali da nabavite pod obavezno.
I Scream Records / Thorp Records
www.thorprecords.com
www.iscreamrecords.com
www.bloodforblood.org
