Sećate se vremena kad su Fenix TX i Dynamite Boy bili sjajni bendovi i kada pop-punk nije bio patetičan kao danas? Bottom Line će vas vratiti u to zlatno doba kada je sunce sijalo troakordnim rifovima i kada smo melodiju upražnjavali za doručak, ručak i večeru, bez bojazni da ćemo se otrovati. Ovi klinci iz Ohaja su oformljeni pre deset godina i pre nego što su završili srednju školu već su svirali na Warped Tour i imali turneju u Japanu. Ako je sudeći po ovom albumu, ne čudi me nimalo što im je to pošlo za rukom. Ako volite dobar pop-punk shvatićete iz prve da je ovo savršen album u svakom pogledu. Ima apsolutno sve što je potrebno bendu da ima pevljive zarazne pesme i zanimljive gitarske rifove. Svaka od ovih dvanaest pesama u proseku po tri minuta će vas naterati da đuskate i smuvate neku cicu koja vam se učini zanimljiva. Dobro, da ne bude da preterujem, moram da kažem da ovde nema ničeg preterano originalnog i novog, ali u moru loših pop-punk bendova, konačno se pojavio jedan bend koji zna da svira i to radi jako dobro. Bottom Line neodoljivo podseća na gore pomenuti Fenix Tx, naročito kad su vokali u pitanju. Stvorite tu zvučnu sliku i u miks ubacite energiju ranog New Found Glory. E, to je to. Vokalne harmonije su odlične. Često i tri vokala podržavaju glavni. Produkcija je perfektna, što i ne čudi pošto je za nju bio zadužen pop-punk mag Kameron Veb. Možda se nekom ne sviđa ovako čista ispolirana produkcija, ali ne mogu da zamislim kvalitetan pop-punk bend sa krš produkcijom. Bottom Line je idealan bend za ove vrele dane. Ukoliko imate sreću da se brčkate u bazenu sa nekom vrelom cicom, ovo je idealan album za background i muvanje. Srećno!
Nice Guy Records
www.niceguyrecords.com
www.myspace.com/bottomline
