Bouncing Sous je bend koji su 1987. osnovali grupa srednjoškolaca. Pržili su klasičan punkrock sa tri akorda. Pošto nisu uspeli da nađu izdavača, prvi 7″ su izdali za svoju etiketu Chunsaan. Prva dva albuma izdaju za BY0 Records, etiketu Sean Sterna iz Youth Brigade, a potom ih zapaža Epitaph i oni svoj treći album Bouncing Souls izdaju za Mister Bretta Gurewitza. Konačno, dugo očekivani četvrti album se pojavio i našao u mojim rukama. Naziv albuma je proistekao iz činjenice da oni žale za nekim lepim vremenima koja se više nikad neće vratiti. Žale za osamdesetim, bmx biciklovima, fudbalom i posle deset godina ta beznadežna romantika ih je potpuno usisala. Pesme su dosta sporije nego na predhodnim izdanjima, ali to mi nije nimalo smetalo da ovaj album slušam satima i satima. Najzanimljivija stvar na ovom albumu je fudbalska obrada 0lе, a takođe je jako interesantna It’s Not The Heat, It’s The Humanity u kojoj gostuje njihova prijateljica Kara Wethington. Na početku i na kraju svake pesme se čuje zvuk krckanja рlоčе, što će ljubitelje vinila sigurno oduševiti. Sjajno, lеро, fino.
Epitaph Europe: Р.О. Вох 10574, 1001 EN Amsterdam, The Nederlands
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #2, decembra 1999.
