Sigurno jedan od boljih bendova na Victory Recordsu je Boysetsfire, koji je sve oduševio svojim poslednjim albumom After The Eulogy, izašlog u aprilu prošle godine. Moram biti iskren i reći da mi je to bilo prvo susretanje sa ovim bendom, ali nadam se ne i poslednje. Boysetsfire su možda i najemotivniji hardcore bend koji sam ikada slušao. Iako imaju dosta socijalno-političkih tema, i u njima se oseća naboj emocija. Ono što mi smeta jesu levičarska razmišljanja koja se pojavljuju tu i tamo, iako daleko od nekih radikalnijih, ali dovoljno da zasmeta. Kada ne obraćate toliku pažnju na političke tekstove i usresredite se na lične, shvatićete genijalnost ovog benda. Da podsetim: na scenu su stupili izdavanjem singla i split ploče sa Jazz Man’s Needle, koja im je donela preko potrebno samopouzdanje, a album iz 1995. godine Consider ih izbacio potpuno na površinu, dok su sledeća dva The Day The Sun Went Out iz 1997. i In Crysalis iz 1999. potpuno osvojili fanove i kritiku. Prošlogodišnje remek-delo After The Eulogy je samo logičan nastavak svega što je ovaj bend radio svih ovih godina. Ukoliko ste niste susreli sa ovim bendom, obavezno nabavite bilo koji album i uverite se u jedinstvenost, emociju i pre svega originalnost. Nešto više od mene će vam reći basista Rob Avery, koji je krajnje ljubazno odgovorio na moja pitanja, i uz veliku dozu ironičnosti i zajebancije uspeo da ulepša moja ozbiljna pitanja. Ipak, nije odgovorio na pitanje o Jugoslaviji. Mada kad bolje razmislim i bolje što nije odgovorio, jer bi odgovor ličio na većinu tupavih američkih fraza o potrebi za mešanjem i sličnim glupostima. Ali, da zajebemo politiku i da se vratimo muzici…
Počnimo sa mojim, sada već uobičajenim pitanjem, o tvom detinjstvu, roditeljima, šupcima iz škole…
Newark Delavare, srednja škola Newark, uglavnom sam želeo da budem rok zvezda, riba me je šutnula na maturskoj igranci, pao sam iz hemije, bežao sa većine časova i uglavnom bio viđen sa Metom i Lijem. Tu smo već šest godina, a omiljena boja nam je zelena.
Kako bi objasnio odnose unutar samog benda?
Stalno izlazimo zajedno, a dok smo na turneji u većini slučajeva se veoma lepo slažemo… Mislim, potučemo se mi po koji put (ko to još ne radi?), ali se uvek brzo izvinimo jedan drugom i priznamo greške. Ovo je kao da imam četvoricu braće koji me tuku i sprdaju se sa mnom, ali i četvorica braće za koju uvek mogu da kažem da me vole i da ja njih takođe volim.
Koja je trenutna postava?
Rob (ja) – bas, prostačina Nathan – grlo, Josh – skakanje i širenje nogu, gitara, Chad – vrele usne, gitara, Matt – prebijanje skinsa, bubnjevi.
Šta vas je dovelo do naziva After The Eulogy i cele te ratne teme? Koja ti je omiljena pesma na njemu?
Ne znam ko je tačno smislio naziv, on je bio tu i pre nego što sam ja došao u bend. Ja sam smislio celu tu ratnu temu, slike, a omiljena pesma mi je Rookie (to je jedna i jedina u kojoj sam učestvovao u pisanju teksta i muzike!). Dakle, naziv je smišljen pre nego što sam ja došao u bend, ali sam sto posto siguran da treba da predstavlja smrt levog pokreta, kao i ono što je odavno napisano o našoj nesposobnosti i svemu bez ikakvog efekta, dok slike predstavljaju klasni rat, rat između levog i desnog, kao i smrt levog bloka na samom svom buđenju.
Da li vam se prelazak na Victory isplatio?
Oni su učinili samo pozitivne stvari na našu karijeru i na naš bend. Bili smo u mogućnosti da napravimo album sa mnogo boljom produkcijom, a sada smo u mogućnosti da nas čuje mnogo više ljudi, jer imamo sjajnu distribuciju. Mislim da smo ipak dobili mnogo više kada smo od malog nezavisnog benda prešli na Initial Records, nego kad smo sa Initiala prešli na Victory Records.
Da li ste imali nekih uticaja, ili ste jednostavno sami učili?
Tool, A Perfect Circle, Rage Against The Machine, Samiam, Portishead, i još sve i svašta. Mislim, na nas utiče ama baš svaka sitna stvar oko nas, od muzike do politike, kao i naravno naša lična iskustva u svakodnevnom životu. Slušamo sve: hip-hop, preko Slayera do Jonny Casha…
Ima veoma mnogo različitosti na albumu. Ima malo hardcore pesama, ali ima i emo stvari. Da li je to zbog toga što niste želeli da vam svaka pesma liči jedna na drugu? Da li vaša muzika može da se opiše kao emo metal?
Muzika koju pravimo odražava naše muzičke ukuse, jer svi u bendu slušamo različite stvari i sve to utiče kada pišemo sopstvene pesme. Plus što bi bilo dosadno svirati uvek iste pesme… Uzged, ne volim etiketiranje. Nazovi to kako hoćeš, ali mi se stalno menjamo, naučimo bukvalno svaki dan nešto novo i mislim da se to savršeno ogleda kroz našu muziku, jer mislim da bi bilo savršeno dosadno da stalno sviramo emo stvarčice, kao što bi isto tako bilo dosadno da sviramo čvršće stvari…
Posle toliko godina i četiri albuma iza vas, šta prvo radite, muziku ili tekstove?
Nathan radi tekstove, ponekad se muzika radi posebno za njegove tekstove, a nekada on posebno uklapa tekst za napravljenu muziku.
Koja je tvoja definicija hardkora?
Ja ustvari ne volim hardcore… Mislim da ima neke veze sa pornićima…
Koja vam je omiljena turneja do sada?
Mislim da je evropska turneja najbolja koju smo ikada uradili, ne samo zbog certova, ne zbog toga što sam došao u Evropu za džabe da bih video kontinent, već zato što sam upoznao gomilu novih ljudi i zbog činjenice da sam se upoznao sa načinom života drugih kultura.
Šta te je dovelo do ove muzike?
Bio je jedan klinac u busu, išli smo prvi srednje, imao je na sebi Green Day majicu, i ja sam ga pitao: Jebem ti, šta ti je to Green Day, jel ima neki poseban dan u nedelji kada se nose te majice?, zbog čega me je on tresnuo u glavu i rekao da sam gluperda, a potom mi uvalio ranac pun nekih kaseta da slušam. Uglavnom pankerske stvari, ali sam u hardcore sam upao.
Dobro, a kakva je korist biti u uspešnom bendu?
Turneje, ribe, džabe putovanje, upoznavanje novih ljudi…
Gde vidiš Boysetsfire za jedno dve godine? Na turneji ili u cirkusu?
Hteo bih da odgrizem glave svim kokoškama u cirkusu… Možda ću da osnujem i cirkusku porodicu, a decu da hranim različitim drogama da budu što bolja na pozornici… A, da, verovatno ćemo da idemo na turneje i da snimamo novi album.
Šta možeš reći za sve ovo što se dešava na internetu?
Ja sam zaluđenik. Totalno obožavam celu ovu internet stvar. Radim web dizajn i slično, tako da mi internet zaista pomaže.
Toliko od mene. Šta imaš da dodaš?
Pozdravi sve prijatelje, curice, i ako ste u mogućnosti gledajte nas negde na turneji.
Boy Sets Fire
P.O. Box: 303
Newark, DE 19711
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
