Svaki bend sa Fat Wrecka detaljno preslušam i moram da vam priznam da poslednje što je izlazilo na ovoj renomiranoj etiketi i nije baš na nivou predhodnih godina. Bracket pre ovog albuma nisam nikada čuo (lažem, čuo sam jednu pesmu na nekoj od kompilacija) i nisam znao šta mogu da očekujem. Čitao sam dosta recenzija na internetu, a u jednom intervjuu sa Debelim Majkom sam saznao da su oni njegov omiljen bend. Pha, pomislio sam da je u pitanju još jedan u nizu NOFX klonova, ali debelo sam se prevario. Bracket je čist pank rok, koji ne svira nijedan bend na Fat Wrecku. Ovo im je treće izdanje na FWC i posle pauze od skoro tri godine uspešno se vraćaju na pank scenu. Trinaest pesama, koliko se nalazi na ovom disku, su me oduševile. Prva i naravno uvodna Daddy’s Girl je klasičan zarazni hit, melodija na koju sam se isekao neviđeno. Tekstovi su sasvim korektni, uglavnom lični, tu i tamo se nađe po koja ljubavna trzalica i začkoljica, ali sve u svemu su tekstovi sasvim dobri. Od pesama koje su mi se jako dopale, pored uvodne, su i Spazz, You/Me, A Place In Time, A Happy Song i tako dalje. Nisam rekao da je Bracket bend iz Kalifornije, ali verovatno ste svi već to zaključili. Pank rok najbolje vrste i jedan od ovogodišnjih mojih favorita.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33., 10999 Berlin, Germany
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
