Pre nekoliko godina sam se krstio i nogama i rukama kada sam slušao šta sve hrišćani sa ove etikete izdaju, ali sad sam prestao, jer nema svrhe. Šta je, dođavola, Brave Saint Saturn? Zamislite bilo koji gitarski sladunjavi bend sa emtivija, dodajte na to klavijature i tekstove o svemiru i dobićete otprilike ono što ovaj bend svira. Jao, majko mila! Jedino po čemu će ovi momci biti poznati, je da su pioniri astro roka (?!?!). Strašno. Šalu na stranu, ovo je žestoko palamuđenje, jer koliko me pamet služi, mislim da je i David Bowie sedamdesetih eksperimentisao nešto o svemiru. Toliko o tome. Bend ima konceptualni pristup albumu, jer prošli je stao baš kad je američki šatl završio svoje istraživanje na Saturnu (ok, ja nisam poludeo, ali čekajte da vam sve objasnim). Na ovom albumu se desila, dakle, neka greška (jel neko spomenuo apolo 13?). i momci su šutnuti u duboki svemir. Jadni oni. Jadni mi. Šta ja ovde uopšte pričam?! Definitivno su uspeli da me rasplaču (šmrc…). Od muke sam plakao, verujte mi (šta ćeš, čovek što je stariji, to je osetljiviji). Ako ste kojim slučajem fanatični ljubitelj hrišćanskog američkog roka, onda ste verovatno i overili Brave Saint Saturn, a pošto ste vi overili, mi ćemo da overimo i vas. Sledeći, molim.
Tooth And Nail Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
