Priznajem da sam karijeru ovog švedskog new school benda pratio skoro od početka, ali mi je muzika ovih momaka uvek pravila probleme, jer me glava zaboli od njihovih eksperimentalnih noise pesama. Ovo je već četvrto izdanje benda koji svi porede sa Neurosis. Možda jeste tako, ali po mom mišljenju svirka Breacha je daleko komplikovanija. Za razliku od prošlih izdanja, čini mi se da je ovaj rađen sa nekim ciljem, sa unapred zacrtanom koncepcijom, jer je primetna fuzija između pesama. Iako mi se album ne dopada, odnosno bolje reći ne volim da slušam new school, priznajem da bi izostanak bilo koje pesme prekinuo konceptualnost albuma koju sam napomenuo. Omot je ipak meni znatno interesantniji. U pitanju je veoma zanimljiv digipac, sa crtežom aviona na naslovnoj strani, a na zadnjoj isti taj avion koji se srušio o planinu. Verovatno se Amerikancima kosa diže i na samu pomen srušenog aviona, ali meni se veoma dopalo. Album traje 42 minuta i na njemu se nalazi 11 pesama. Kad podelite te dve brojke dobijate koliko pesme traju prosečno (bravo, naučio sam elementarnu matematiku; sad mogu da spremam integrale!), što će reći da su Breach ovoga puta smorili i sebe i ceo svet.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
