Prošlo je šest godina od kad su kanadski pop-pankeri Chixdiggit izbacili novi materijal. Njihov poslednji studijski album Pink Razors je iz 2005. Doduše, 2007. godine su izbacili i remasterizovani debi album. Safeways Here We Come je EP sa sedam pesama i dugo je bio očekivan u krugovima ljudi koji vole stare Fat Wreck bendove. Bend postoji preko dve decenije i logično se postavlja pitanje kakav album možete očekivati od benda koji je čekao više od pola decenije da izbaci nešto novo? U ovom slučaju, ništa više od prosečnosti. Bio sam poprilično ushićen kad sam došao u posed ovog izdanja i rekoh sebi: Recenziraj ovo što pre! Nisu moja omiljena grupa sasvim sigurno, ali sam sazrevao sa njima, dugo vremena gustirao prvi album. Kada sam prvi put pustio novi EP nisam gotovo ništa osetio. Nije mi se ni svidelo, ali mi nije ni loše. Moja reakcija je bila bukvalno: nja, ništa specijalno. Album jeste popičast i zabavan, što je u današnje ozbiljno doba prilično retko. Prosto mi je neverovatno da bend nije nimalo odmakao u tekstovima u odnosu na svoje tinejdžerske radove. Možda im je tako lakše, ali kada tekstovi govore o slanju pasa nazad u štenaru, ali sve to krajnje podsmešljiv način, teško da mogu da se smejem ili da se oduševljavam kao na one prve pesme u kojima su govorili kako smotano muvaju ribe. Tu i jeste bila njihova snaga, jer se pop-punk savršeno uklapao u taj tinejdž bole me kurac fazon. I ovde ima par takvih pesama o ribama i vidi se da tu igraju na domaćem terenu, ali opet je utisak da je to sve previše obično. Generalno, čitav EP odiše prosečnošću i siguricama na koje je bend pucao. Solidne pesme koje vredi čuti jednom i to je to. Ubrzo ćete i zaboraviti da ste ih pustili. Okej, možda je ovo samo uvod u nešto bolje. Neki njihov način da pokažu da su i dalje tu i da i dalje znaju da sviraju, ali nisu ništa inovativno i zanimljivo spremili. Ocena je 3- i to nategnuto. Nadam se boljem albumu.
Fat Wreck Chords
www.fatwreck.com
www.myspace.com/chixdiggit
