Posle duže vremena u Pazovi se zbio jedan zanimljiv cert, a organizacuju su uradili ljudi iz Issues Of Life. Na većini polepljenih plakata kao bend koji će svirati je bio najavljen Concrete Worms, međutim zbog bolesti jednog od članova benda, kao zamena upadaju Čikine Bombone koji su pojeli sve te večeri. Mase je bilo solidno, pogotovo što je četvrtak i što je leto, vreme kad su svi živi na moru. Čikine Bombone su svirali prvi i umesto kontrabasa koji su imali na nekim ranijim svirkama, u postavi je klasična bas gitara. Njihov rockabilly fazon je oduševio sve prisutne. Od stvari koje su zaista nezaboravne istakao bih obrade House Of The Rising Sun, Misfitsovu Last Caress i legendardnu rocknroll stvar Johnny B. Good. Iako je prostor omaleni i veoma nezgodan za nameštanje zvuka, Čikine Bombone su zvučali zaista odlično. Atmosfera među ljudima je bila zaista sjajna, sa puno skakanja, đuskanja i otimanja mikrofona. Sve u svemu, pola sata sjajnog rokabilija je bilo dovoljno da zagreje ljude za sledeći bend. Charlie Don’t Surf su iz Beograda i sviraju veoma brzi hardcore punk, sa malo thrash metal šmeka sa kraja osamdesetih. Tu već kvalitet zvuka nije bio neki, pošto se vokal nejasno čuo, bilo je preglasno, a razglas nije imao dovoljnu jačinu koja je bila potrebna. Nekoliko ljudi koji su iz Beograda došli sa bendom je pravilo finu atmosferu, pomalo zbunjujući klince iz Pazove koji nisu imali pojma o čemu se radi. Solidno uvežbani, Charlie Don’t Surf su otprašili preko pola sata zaista žestoko i iskreno. Vrlo dobar nastup, možda čak i najbolji koji sam gledao. Poslednji bend te večeri su organizatori certa Issues Of Life. Sklepani na relaciji Golubinci-Stara Pazova-Beograd, petorka se predstavila totalno drugačijim fazonom od prethodna dva benda. Svirku Issues Of Life mnogo ljudi definiše na razne načine, ali osnova u njihovom zvuku je matori pank sa početka osamdesetih. Ima tu i uticaja HC-a, new wave-a, Dag Nasty-a, Adoloscents-a. Gledao sam ih puno puta, međutim ovo je bilo sigurno njihovo najslabije izdanje. Ne znam šta je u pitanju, ali jednostavno to nije bilo to. Miljac se veoma slabo čuo na vokalu, jedna gitara takođe, tako da je ugođaj bio na granici podnošljivosti. Svirali su red starih stvari sa albuma i red novih, koje su znatno kvalitetnije i komplikovanije. Nadam se da će sledeći put biti mnogo bolji. Na kraju da kažem da je svirka u potpunosti uspela, da je bilo preko 130 ljudi, što je za Staru Pazovu zaista odlično, da su se ljudi lepo proveli i da smo na kraju krajeva videli tri dobra benda.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #7, novembra 2001.
