Veoma prijatno iznenađenje nam stiže sa Espo Recordsa. Pošto su sva izdanja koja sam dobijao sa ove etikete bili emo bendovi ne baš velikog kvaliteta, mislio sam da je i Close Call još jedan u nizu takvih bendova. Međutim, prvi zvuci klasičnog hardkor panka su me oduševili i prikovali ceo dan za ovaj album, odnosno ipi. Close Call se sastoji od četiri momka iz okoline Masačusetsa, koji su kao školski drugari, slušajući različite pravce u hardkoru i melodičnom kalifornijskom panku, odlučili da osnuju sopstveni bend, jer su bili nezadovoljni učmalim i nepromenjenim stanjem na hardkor sceni. Pažnju underground publike su privukli 1997. godine izdavanjem crvene kasete, odnosno prvog demo snimka. Posle sjajnih kritika, bend snima drugi demo, ponovo na crvenoj kaseti, ali i pored narasle popularnosti u rodnom gradu, nisu uspeli da pronađu izdavača. Tek dve godine kasnije potpisuju za Espo Records, a sredinom ove dobijaju prvo izdanje. Too Close je izašao u dva različita izdanja; prvo je na vinilu, sedmoinčnom singlu na kome se nalaze četiri pesme, dok na disku koji ja posedujem ima sedam. Moram priznati da dugo nisam čuo ovako dobar, mlad i svež bend, koji svira muziku u kojoj nema puno iznenađenja i novina. Ali, kada slušate Close Call čini vam se kao da sve to slušate prvi put, kao da se vraćate u zlatno doba hardkora, kada je sve bilo mnogo više iskrenije, kada nije bilo ovoliko ljubomore i zavisti na sceni. Ceo disk je fantastičan, tako da nema smisla da nabrajam sve pesme kao velike hitove. Ukoliko sumnjate u mlade hardcore bendove, poslušajte Close Call i preispitajte svoje stavove.
Espo Records: P.O. Box 63, Allston, MA 02134, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
