Counterpunch je bend koji se vrti po sceni nekih desetak godina, a i pre četiri godine sam bacio na papir par utisaka u vezi njihovog albuma Heroes And Ghosts. Nažalost, kada pogledam sa distance šta mi je tada smetalo, a šta sam hvalio, priča se ponavlja, mada više na štetu onoga što mi smeta. Dolaze iz Čikaga za koji je sada svim poznavaocima melodičnog panka prva odrednica Rise Against. I ne spominjem to slučajno, jer Counterpunch na nekoliko delova pokušava da krade poznatije kolege, ali krajnje neuspešno.
Counterpunch su oslonjeni na popičastiju stranu melodičnog panka. Dakle, sve je to u Fat/Epitaph fazonu, ali ipak previše mekano, čak i za moj ukus. Dobrih melodija ne nedostaje, ima ih i za izvoz, i to im nikad nije bio problem. Produkcijski mi se nimalo nije svidelo, previše plastično sve zvuči, pogotovo u bubnju koji kao da je presvučen kroz komp. Drugo, vokal tek na momente pokazuje da može da bude vrhunski, ali nažalost, čovek sam sebe sputava, naročito u sporim delovima, kada bi trebao da dođe do izražaja.
Troakordne teme na gitarama su osnova svirke, ali dobre solaže druge gitare značajno vade stvar, pa se u harmoničnom i često himničnom fazonu prelazi iz pesmu u pesmu. Bek vokali su retko upotrebljivani i to uglavnom neuspešnom strit pank fazonu, uz povremeno light vrištanje, što je u poslednje vreme vrlo popularno u modernim melodičnim bendovima. U brzim pesmama su naročito monotoni, a tu su uglavnom poskidali poslednje radove No Use For A Name, a najveći rip-off je u Blueprint, koja zvuči kao neki otpadak koji nije zadovoljio Tonija Slaja (Bog da mu dušu prosti). U sporijim pesmama su se bolje snašli, jer tu imaju vremena da ubace neke manje klasične delove, pogotovo u gitarskom odeljenju, koje je apsolutno najbolji deo benda.
Pop-punk, kakav fura Counterpunch, zahteva daleko inventivnije strukture pesama, jer je vrlo lako upasti u svet prosečnosti. I to debele prosečnosti. Ovaj bend na papiru ima sve ono što bi dobar i moderan melodični bend trebao da ima, a opet mu fali mnogo toga, a spisak je sve duži kako se udubljujem u album. Očito je da ne žele da budu zarobljeni u prošlosti, iako im većina pesama vuče uticaj sa kraja devedesetih, pa modernim uticajima poznatijih bendova, naročito Rise Against, pokušavaju da budu trendi i aktuelni. Ipak, rezultat je, bar što se mene tiče, vrlo prosečan album koji će se zaboraviti i baciti u korpu za otpatke.
Cyber Tracks Records
http://counterpunchrock.com/
https://www.facebook.com/counterpunchrok
