Svako ko bude preslušao ovaj album reći će da je ovo idealno za mene. I uživao sam slušajući ovaj album ali sam na par mesta ostao razočaran, jer mislim da ovaj bend može još puno bolje. Okej, ajde da raščlanimo ovaj album u sitna crevca. Jel ima dobrih vokalnih harmonija? Ima. Jel ima dobrih, zaraznih refrena? Ima. Brzih prelaza na bubnju? Ima. Pa jebote, šta onda ne štima? Šta me je razočaralo? Ne mogu sad da uperem prstom tačno na mesto koje mi smeta, ali što više slušam ovaj album, to se više nerviram. Na dosta mesta je zaista briljantan melodičan pank, ali u drugim oteže, smara i u tome je problem. Liče dosta na miks The Swellers i No Use For A Name, pogotovo ovaj noviji. Muzički je u pitanju brza melodija koja ruši sve pred sobom. Melodije su jako lepe, vokal je savršeno čist. Pustite samo prvu pesmu We Believe, zbog ovakvih pesama ste i zavoleli melodiju. Ja odlepio totalno. Ima tu još favorita poput Strings Of Destiny, koja svojim rifovima kao da je skinuta sa nekog NUFAN albuma. Za sada je sve dobro, ali tu počinju prvi problemi. Većina bendova ovakvog tipa ima problem sa dužinom pesama. Kod Counterpunch je to malo jače izraženo. Ubace uvek refren viška, umesto da skrate pesmu. Nije samo refren viška problem, bude tu i nepotrebna odužena solaža ili ponovljeni stih ili dodatni koji potpuno remeti prirodan tok pesme. Možda sam picajzla, pa u dobrom albumu tražim zamerku, ali ovo mi je stvarno jako zasmetalo. Sem toga je sve jako, jako dobro. Čak i iznad proseka za neki novi melodičan album. Ukoliko ste ludi za fat wreck bendovima sa kraja devedesetih i tom starom dobrom melodijom, itekako će vam se svideti ovaj album.
Disconnect Disconnect Records
www.myspace.com/disconnectdisconnect
http://www.myspace.com/counterpunch
